Мускат хамбугр води порекло из Енглеске мада нас због “хамбугр” асоцира да је пореклом из Немачке а настала је укрштањем сорти Александријски мускат и Франкетхал.
Мускат хамбург је као сорта универзална, намењена првенствено за стону употребу али се доста често користи и као купажа уз друге винске сорте. Као сорта, веома је распрострањена и гаји се у Француској, Мађарској, Румунији, Грчкој,Тунису, САД, Аргентини а код нас заузима озбиљне површине првенствено као стона сорта. Мускат хамбург користи се и за производњу квалитетних обојених вина као и мускатне лозоваче.
Што се тиче земљишта за садњу, мускат хамбургу одговара пропусно и карбонатно земљиште а подноси темпетатуру до минус 20.
Боја младих листова је зелена са бронзаним мрљама и винскоцрвеним зубима. Једногодишњи зрели изданак је браон боје,чворови су црвенкасти. Лист је средњи и крупан, срчасти, средње и дубоко рашчлањен, петокраки, таласаст са валовитим ивицама. Зарез на петељци је затворен. Грозд је средње величине или крупан, разгранат. Бобице су различите величине и сазревају неравномерно, тако да ако се користи за стону употребу потребно је неке бобице отклонити да бих већи део бобица био уједначен са временом сазревања. Покожица је релативно чврста док је пулпа месната и сочна што при конзумирању ствара осећај пуноће. Бобица је тамноплаве боје. Укус је веома пријатан са аромом мускатног орашћића. Маса грозда може да буде и до 0,5 кг. У бобици се налазе 2-3 крупне семенке. Сазревање бобица се јавља у другој половини септембра. Принос може да буде и до двадесет тона по хектару. Сорта мускат хамбург накупља до 20 % шећера и садржи 5-7 грама по литру укупних киселина. Време зрења је крај августа и почетком септембра. Само грожђе је транспортабилно и може се чувати 2-3 месеца у хладњачи.
Милан Петровић
Petrović Milan
Petrović Milan