Prelazna rasa svinja nastala poboljšanjem šumadinke odigrala je značajnu ulogu u razvoju svinjarske proizvodnje u Srbiji.
Šumadinka je ukrštana sa kornvalom i tako je od primitivne, dobijena prelazna rasa svinja. To meleženje je bilo stihijsko i nije bilo planskog ukrštanja, tako da se nije ni pretpostavljalo šta će iz toga ispasti. Tako je nastala nova rasa svinja crne boje, klinaste glave i dugog ali uskog trupa, bolje muskulature-sa više mesnatih partija, nego što je to bilo kod šumadinke. Moravka je rasa otporna na lošije uslove držanja i ishrane. U Šumadiji i Pomoravlju, kao i u većem delu Srbije bila je ubedljivo najraširenija rasa svinja. Mogla se videti skoro u svakom gazdinstvu po voćnjacima blizu kuća. U sezoni zrenja šljiva obično se hranila tim voćem, uz dodavanje manje količine kukuruza, a u drugim delovima godine osnova ishrane je bio kukuruz, duleci, džibra, kuvani krompir…
Tov je trajao oko 2 godine kada su grla bila spremna za klanje. Dobijalo se više masti i slanine nego čistog mesa.
Pojavom kvalitetnih, plemenitih rasa svinja moravka je izgubila na značaju. Zato je bila gotovo izumrla. Međutim, u poslednjih nekoliko godina brojnost se popravila. Između ostalog razlog je i potreba da se održe autohtone rase domaćih životinja davanjem subvencija od strane države. Sigurno je da ova rasa neće biti dominantna, ali bitno je da se sačuva i da se gaji u određenom broju.
Joksić Goran
Joksić Goran