[Nešković SuzanaUčesnik]

Систематску контролу плодности земљишта, ПССС Србије, спроводе већ више од једне деценије а поједине службе и инситуције и много дуже.
Интересовање произвођача није на завидном нивоу, а самосталан и систематски приступ Пољопривредних стручних служби, ограничен је административним условима, који упућују на директну вољу пољопривредних произвођача.
Захваљујући Министарсву пољопривреде, ова мера се спроводила за сва пољопривредна газдинства бестплатно. Од пре пар година, једини услов јесте активан статус РПГ-а за текућу годину и актуелна биљна структура.
Изузетак од правила јесу парцеле узете у закуп, парцеле изнад пете класе као и парцеле мање од 0,10ха.
Током полседње деценије, ПССС Крагујевац доо, обавила је агрохемијске анализе на преко 20000 парцела. Обзиром да не располажемо прецизним подацима о броју парцела у власништву РПГ-а, на бази обухваћене површине, ова мера је извршена на узорку од око 20% расположивог земљишта.
Расположивост земљишта, наравно не значи и његово коришћење, јер је све више запуштених и напуштених ,,обрадивих,, површина. На жалост, власници парцела које се интензивно користе, не исказују посебно разумевање о значају ове мере. Одзив произвођача је на слабом нивоу, рекло би се и сама брига о овом ресурсу.
До 2012.године, Министарство пољопривреде је за киселе ораничне површине, обезбеђивала и кречни материјал за обављање мелиоративне мере- КАЛЦИФИКАЦИЈЕ земљишта.
Интересовање произвођача је у том периоду било знатно веће. Испорученесу знатне количине кречног материјала РПГ-а, од 3-5т/ха, у зависности од степена киселости анализираних узорака земљишта.
Овом мером знатно су побољшана физичко-хемијска својства земљишта. Конкретан ефекат био је побољшање структуре земљишта, чиме је олакшан рад, повећани приноси, побољшан квалитет примарних производа.
Поред калцификације, обавезна комплементна мера је хумизација, уношењем 2 до 4 вагона органског ђубрива, истовремено са уносом кречног материјала. У случају недостатка неопходног стајњака, алтернатива је заоравање биљних остатака и зеленишно ђубрење.
Контролом плодности земљишта, остварени су бројни циљеви:
– Правилан избор биљних врста у складу са земљишним условима
– Планска и рационална исхрана гајених култура
– Очување земљишта
– Побољшање квалитета земљишта
– Већи приноси
– Бољи квалитет примарних производа
Контролу плодности земљишта је потребно извршити најмање једном у три до пет година. Након добијених резултата, приступа се коришћењу и очувању земљишта у складу са препоруком стручне службе а све са циљем правилне и рационалне употребе средстава за исхрану биља.

Сузана Нешковић
ПССС Крагујевац доо

Attachments:

• 

[Autor]

Članci