[Popović SanjaUčesnik]

Monilia fructicola – karantinska bolest

Za razliku od Monilinia laxa i Monilinia fructigena , gljiva Monilinia fructicola u Evropi ima status karantinskog štetnog organizma pa je kao takva od strane Evropske organizacije za zaštitu bilja (EPPO) svrstana na A2 listu. To znači da je njena prisutnost u Evropi poznata, ali ona nije raširena pa se službeno kontroliše i po potrebi suzbija. Napada vrste mnogih biljnih rodova, ali pre svega vrste roda Prunus – breskvu, šljivu, trešnju i višnju. Iako ova bolest može prouzrokovati značajne gubitke u proizvodnji jabuka i gotovo svih vrsta koštičavih voćaka, najveće štete u Evropi ipak su zabeležene na breskvi i nektarini. U vreme dozrevanja plodova simptomi zaraze su najuočljiviji, a zreli plodovi najosetljiviji su na zarazu. Simptomi koje uzrokuju vrste roda Monilinia spp na zrelim plodovima koštičavog voća vrlo su slični. U povoljnim uslovima, nedugo nakon infekcije, na plodovima se pojavljuju udubljene, vodenaste pege koje se vrlo brzo šire, a plod postaje mekan. Na površini pege gljiva počinje sporulaciju što je vidljivo u vidu naslaga na plodu, tzv. „jastučića“, prevlake koja u potpunosti može prekriti plod. Jastučići mogu biti smeđe-žute, smeđe-sive, beličaste ili sive boje.

Takvi zaraženi plodovi najčešće se smežuraju, pa kao takvi predstavljaju izvor zaraze za plodove i listove s kojima se dodiruju.

Administrativnim i fitosanitarnim merama zaštite potrebno je ograničiti i sprečiti širenje ove bolesti sa zaraženih područja u ona još nezaražena.

Agrotehničke i hemijske mere zaštite prvenstveno imaju preventivni zadatak i gotovo su identične merama zaštite koje se primenjuju protiv već poznatih prouzrokovača smeđe truleži.

Razlog tome su životni ciklus, etiologija i epidemiologija Monilinia vrsta na koštičavim voćnim vrstama, koje su u suštini zapravo vrlo slične. Poznato je da Monilinia vrste mogu prezimljavati u zaraženim izdancima i rak-ranama na stablu. Ipak, izvor prvih zaraza najčešće su otpali zaraženi plodovi na zemljištu, kao i mumificirani plodovi zaostali na stablu, poznatiji kao „mumije“, koje se nakon berbe vrlo često ostavljaju da prezime u zasadima. Ti mumificirani plodovi potpuno su prorasli gljivom, te su pretvoreni u gljivičnu masu (stromu). Ukoliko se takvi truli ili mumificirani plodovi ne uklone iz zasada, gljiva će sledeće godine sa porastom temperatura na njima početi sa stvaranjem spora (konidija) koje će ponovo vetrom, kišom ili insektima dospeti na izdanke, cvetove i plodove i ostvariti zarazu. Iako je to jedna od najvažnijih mera zaštite i prevencije, može biti nepraktična, posebno u većim zasadima u kojima nakon berbe zaostaje veliki broj plodova.

Hemijske mere suzbijanja

Bez obzira na uklanjanje zaraženih plodova i druge agrotehničke mere, zaštita od smeđe truleži danas se u većini zasada koštičavog voća sprovodi hemijskim merama – primenom fungicida. Kod nas je registrovan veći broj sredstava za suzbijanje bolesti prouzrokovanih gljivama iz roda Monilinia spp na koštičavom voću. Određeni broj tih sredstava na bazi je aktivne materije bakra. Preparati na bazi bakra izrazito su fitotoksični za biljke u vreme cvetanja, pa je u tom period njihova primena zabranjena. Sredstva na bazi bakra primenjuju se u cilju sprečavanja pojave bolesti, u vreme mirovanja vegetacije, na način da aktivna materija deluje na spore gljive koje prezimljavaju i koje s kretanjem vegetacije mogu prouzrokovati zarazu cvetova, mladara ili plodova.

Sredstva kojima se mogu suzbijati bolesti prouzrokovanih Monilinia spp. vrstama tokom vegetacije su sredstva na bazi sledećih aktivnih materija: ciprodinila, difenkonazola, tenbukonazola, fenheksamida i sl.

Dipl.inž.Sanja Popović,   PSSS Šabac

 

[Autor]

Članci