[Karapandžić BojanaUčesnik]

Moljac paradajza (Tuta absoluta) ja najznačajnija štetočina u proizvodnji paradajza. Može da prezimi u različitim razvojnim stadijumima, kao jaje, lutka ili odrasli leptir. Širi se aktivno letom, nošena vetrom, rasadom ili gotovom robom. Moljac paradajza prisutan je u proizvodnji paradajza u zaštićenom prostoru, kao i u usevima paradajza na otvorenom polju. Imago je leptir sivo smeđe boje, aktivan noću. Danju se krije između listova. Ženke polažu mala, cilindrična jaja, koja su u početku krem bele boje, a žutonarandžaste boje prema piljenju. Jaja su položena pretežno na vršnim listovima. Mogu se uočiti na licu ili naličju listova, a mogu biti položena pojedinačno ili u grupama. Moljac paradajza ima veliku sposobnost reprodukcije, veliki broj generacija tokom godine. Ženka može da položi i do 260 jaja. Ciklus razvoja štetočine zavisi od temperature, pa se sa porastom temperature skraćuje. Iz položenih jaja pile se larve, koje prodiru u list, stablo ili plod. Ispiljene larve su žućkasto krem boje. Tokom razvoja menjaju boju, dobijaju zelenkastu, sa ružičastim primesama. Imaju tamnu glavu i jasnu dvodelnu tamnu šaru na prvom grudnom segmentu. Larve se hrane svim nadzemnim delovima paradajza i pričinjavaju izuzetno velike štete. Ubušuju se u listove i hrane samo mezofilom, odnosno tkivom lista između lica i naličja lista. Pri tome prave karakteristična oštećenja, široke “mine” nedefinisanog oblika. Ubušuju se i u stablo, zelene, kao i zrele plodove paradajza. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost, a podložni su i napadu raznih patogena prouzrokovača truleži. Larve ne ulaze u dijapauzu dok god ima hrane. Lutka moljca paradajza je u početku zelenkaste, a kasnije dobija smeđu boju. Obrazuje se u zemljištu, minama na površini listova, pa i plodova. Biljke paradajza mogu biti napadnute u svim fazama razvoja, od rasada do biljaka u plodonošenju. Posebno je ugrožena druga sadnja paradajza u zaštićenom prostoru.
S obzirom na biologiju štetočine, visok potencijal razmnožavanja, kao i činjenicu da dosta brzo stiče otpornost na insekticide, hemijske mere zaštite su samo korektivne mere. Za suzbijanje moljca paradajza neophodna je primena svih raspoloživih mera kontrole:
– Postavljanje feromonskih klopki kojima se utvrđuje prisustvo i prati brojnost populacije štetočine, ali i izlovljavaju imaga;
– Postavljanjem vodenih klopki moguće je masovnije izlovljavanje imaga;
– Postavljanje mreže protiv insekata na ulazu u objekte i mesta provetravanja,pravljenje predulaza u plastenike;
– Uništavanje napadnutih biljnih delova;
– Primena plodoreda sa usevima koji nisu domaćini moljca paradajza, adekvatna obrada zemljišta, đubrenje i navodnjavanje, kao i uništavanje korovskih biljaka domaćina;
– Biološka borba – upotreba prirodnih neprijatelja (odrsle jedinke i larve predatorske stenice Macrolophus pygmaeus, hrane se jajima i larvama moljca paradajza). Ova stenica ispoljava visoku efikasnost i u kontroli bele leptiraste vaši;
– Hemijske mere zaštite odnose se na primenu registrovanih insekticida uz poštovanje uputstva za upotrebu proizvođača, maksimalno dozvoljenog broja tretmana istim preparatom tokom vegetacije, dozi, odnosno koncentaraciji primene, kao i karenci preparata.
Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.

Attachments:

• 
• 
• 

[Autor]

Članci