Miskantus-energetska biljka
Privredni značaj miskantusa se ogleda u proizvodnji biomase koja se kao energent koristi ili za proizvodnju peleta i briketa (češća upotreba) ili za proizvodnju biogasa.
Plodored nije opredeljujući uslov za miskantus jer se gaji na površinama koje nisu odgovarajuće za ratarsku proizvodnju (mogu doći u obzir čak i zemljišta u fazi rekultivacije). Dobri predusevi su travno detelinske smeše, prirodne livade i sl. Na parceli može da ostane i do 20 godina.
Osnovnu obradu zemljišta najbolje je obaviti u jesen. Pred sadnju zemljište može da se pripremi drljačama, tanjiranjem ili rotofrezama i setvospremačima. Fina priprema zemljišta se može obaviti i samo u redovima sadnje (redukovana priprema).
Potrebne količine NPK đubriva se određuju na osnovu plodnosti. Za visok prinos biomase je potrebno: 60-90 kg/ha azota, 30-40 kg/ha fosfora i 120-150 kg/ha kalijuma. Dobro reaguje na oko 20 do 30 t/ha organskog đubriva zaoranog u jesen. U kasnijim godinama zasad se prihranjuje sa azotom.
Sadnja se obavlja sredinom aprila. Rizomi za sadnju treba da su dužine 10 cm sa 2 do 3 okca. Dubina bi trebalo da se kreće oko 10cm, a na lakšim zemljištima sadnja je plića. Sadi se na razmak 1m x 1m ručno ili mašinski. Posle ili u toku sadnje (ako se obavlja mašinski) obavezno izvršiti valjanje zemljišta zbog boljeg prijema i nicanja posađenih rizoma.
Od mera nege u prvoj godini se obavlja kultiviranje i okopavanje useva. Zaštita od korova herbicidima se vrši posle sadnje a u kasnijim godinama pre nicanja bijaka.
Mehanizacija za njegovo ubiranje i transport već postoji na gazdinstvima. Skidanje miskantusa sa parcele se vrši tokom februara, početkom marta kad list spadne sa stabla i kada je procenat vode u stablu najmanji (9 do 12%). Miskantus se može kositi običnim rotacionim kosačicama pa balirati ili skidati sa silo kombajnom i tako usitnjen transportovati za dalju upotrebu.
Milenko Đurić, dipl.inž. ratarstva
PSSS Poljosavet Loznica
Đurić Milenko
Đurić Milenko