[Radić DragomirUčesnik]

Зумбули, љубичице, јорговани, ружа, каранфил, ноћна фрајла, јасмин, љиљан, шебој… Осим тога што има врло леп цвет, ово цвеће има и опојан мирис, који веома позитивно утиче на наше тело и дух. Пријатни цветни мириси су повезани са емоцијама, подижу енергију и расположење, примењују се у ароматерапији, делују антидепресивно и антистресно, снижавају адреналин, појачавају меморију. Мирис активира лимбички систем, тј емоционалне центре у мозгу, путем рецептора у носу, а информација коју носи мирис директно одлази у мозак. Тако етарска уља својим мирисом делују директно на човеково расположење и емоције. Мирис цвећа потиче од етарских уља које луче посебне жлезде у дну латица. Свака врста цветница има посебну комбинацију више етарских уља и зато себи својствен мирис. Ове хемијске супстанце су сигнал опрашивачима да им је биљка спремила сладак нектар као награду за опрашивање. Пчеле имају условни рефлекс мирис–нектар. Када је време топло, лакоиспарљива етарска уља испаравају и шире се на велику даљину, како би привукле што већи број опрашивача, а велика просторна удаљеност повећава могућност мешања гена у даљем сродству, тј. избегавања упаривања штетних рецесивних гена. Најчешћи састојак мириса је метилбензоат. После успешне оплодње, цвет лучи хормон етилен, који зауставља синтезу метилбензоата и нектара, опрашивачи више не посећују тај цвет и чувају енергију за посету другим неоплођеним цветовима. Али, колико год ми величали лепоту цвета и опојност мириса, њихова улога у борби за опстанак врсте је врло прозаична и сурова. Примамљивање опрашивача је услов за опстанак и продужење врсте. Неке врсте биљака својим мирисима привлаче врло разнолике опрашиваче, док су друге уско специјализоване за једну врсту. Цветови који привлаче пчеле и лептире имају врло пријатан мирис. Оне цветнице који привлаче муве немају нектар, али имају непријатан мирис трулог меса, што је у ствари обмана, јер муве мисле да ће наћи храну. Највећи обмањивачи су орхидеје. Наиме, оне имају веома пријатан мирис и врло леп или примамљив цвет – нпр. врсте Ophris, али немају нектар. Са друге стране, повезаност цветница и опрашивача можемо да сматрамо чак и облигатном симбиозом, зато што им опстанак буквално зависи од постојања оног другог.
Етарска уља су мале молекулске масе и могу да се рашире ваздушним струјањем на удаљеност од 1000-1200 метара. У загађеној околини великих градова или индустријских центара ови мириси могу да се распростру само до 200-300 метара, па се добија утисак да цвеће губи мирис. Разлог за то је што се њихови молекули лако вежу за молекуле загађивача насталих углавном из емисије возила, који имају озонски или нитратни радикал, па тако мењају хемијску структуру и губе својство мириса. Тако се прекида циклус цвет-инсект, инсекти трагају и не добијају довољно хране, а код биљака нема довољно опрашивања. У таквим регионима долази до великог смањења броја пчела због мањка хране и поред непромењеног броја биљака из године у годину.
Али и поред тога што је мирис цвећа створен као атрактант за опрашиваче, човек има право да ужива у њему, јер такође помаже у опстанку цветних врста својом брижном негом.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево

[Autor]

Članci