[Veljko JoksimovićUčesnik]

Zemljište za gajenje paradajza treba da bude dobre strukture, plodno i bogato lako dostupnim hranljivim elementima.

Kod paradajza više od 75% ukupne mase odlazi na plodove, a samim tim i najveća količina azota, fosfora i kalijuma iz zemljišta ide u plodove. Paradajz ima velike potrebe  za magnezijumom i kalcijumom.

Za pravilan rast i razvoj biljaka i plodova neophodna je izbalansirana ishrana. Tokom cele vegetacije, usvajanje azota i fosfora je ravnomerno, dok se kalijum najviše troši u vreme plodonošenja.

Visoke doze azota uz male količine fosfora i kalijuma deluju depresivno, a povoljan odnos azota i kalijuma podstiče ranije stasavanje plodova.

Važno znati da velika količina azota u zemljištu traži pojačano đubrenje kalijumom.

U slučaju primene visokih doza organskih đubriva kao i posle određenih kultura, kao što je krastavac, treba izbegavati unošenje mineralnog azotnog đubriva u prvo vreme posle rasađivanja. Prekomerno đubrenje azotom podstiče vegetativni porast, usporava formiranje plodova i zrenje, pojačava osetljivost biljaka prema bolestima, podstiče zelenu kragnu oko peteljke ploda i pojavu virusnih oboljenja. Višak azota u ishrani utiče na povijanje vršnih listova na dole, a posledica je kašnjenje u plodonošenju. Isto tako pri nedostatku azota, biljka ima usporen rast i vretenast izgled. Donje lišće je žuto-zeleno, a kasnije cela biljka je bledo-zelena, listovi su sitni s ljubičastom nervaturom na naličju, a plodovi sitni.

Fosfor kao element ishrane najviše utiče na zametanje i veličinu cvasti. Slabije usvanje fosfora ispoljava se kao ljubičasta nervatura listova, bledožuti cvetovi i sitni plodovi. Niže temperature značajno utiču na slabije usvajanje fosfora.

Biljke dobro obezbeđenje kalijumom su snažnog rasta, dobrog zdravstvenog stanja sa čvrstim i ravnomerno sazrelim plodovima. Nedostatak kalijuma u ishrani paradajza utiče na pojavu zelene kragne, a do ove pojave može doći i usled visokih temperatura. Najveće potrebe za kalijumom biljka ima u drugom delu vegetacije, sa porastom i zrenjem plodova.

Za proizvodnju paradajza veoma je značajno i prisustvo magnezijuma. Nedostatak ovog elementa utiče na poremećaj porasta, opadanje kvaliteta plodova i povećanu osetljivost na botritis.

Kod nedostatka kalcijuma koren se slabo razvija, vršno lišće je ispočetka sitnije, gornja strana je tamnozelena a donja ljubičasta, a plodovi imaju simptome truleži na vrhu paradajza. Najveće potrebe za kalcijumom su na početku vegetacije i početkom zrenja plodova.

Pored mineralnih đubriva, za samu proizvodnju paradajza značajna je primena organskih đubriva ( stajnjak, treset, kompost…). Primenom ovih đubriva u znatnoj meri popravljaju se fizička i hemijska svojstva zemljišta, bolja je apsorpcija hranljivih elemenata, povećava se pufernost, smanjuje se opasnost od zaslanjivanja, poboljšava se struktura zemljišta uz bolji vodni i vazdušni režim.

Organska đubriva i pretežni deo ukupne norme fofsornog i kalijumovog đubriva koriste se za osnovno đubrenje i unose se pre sadnje, tj. prilikom osnovne obrade.

Sam sistem đubrenja paradajza  temelji se na rezultatima agrohemijske analize zemljišta, potrošnje biljaka, snadbevenosti hranljivim elementima i primene organskih đubriva. Na osnovu toga određuje se ukupna godišnja norma hranljivih materija koju treba uneti u zemljište.

Veljko Joksimović, PSSS Užice

savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

 

[Autor]

Članci