[Nedić MomirUčesnik]

Минерална исхрана воћних стабала има значајан утицај на њихову отпорност према суши и високим температурама. Правилна исхрана минералима може побољшати физиолошке процесе у биљкама, повећати њихову способност задржавања воде и смањити стрес услед неповољних временских услова. Поједини минерали могу нарочито допринети у повећању отпорности на стерсне услове:

Калијум (K): Калијум је кључан за регулацију стоматалне проводљивости и осморегулацију, што директно утиче на способност биљке да задржи воду. Адекватан ниво калијума побољшава ефикасност коришћења воде и помаже биљкама да боље поднесу сушу. Калијумова ђубрива је најефикасније примењивати као основно ђубриво крајем или почетком вегетације, фертигацијом током периода вегетације, али и фолијарном применом.

Фосфор (P): Фосфор је битан за енергетски метаболизам и фотосинтезу. Он подржава раст корена, што омогућава биљкама да ефикасније дођу до воде у дубљим слојевима земљишта. Доступност фосфора зависи и од pH вредности (киселости) земљишта, па је поред примене адекватних количина фосфорних ђубрива неопходно истовремено радити и на корекцији pH вредности кроз већ устаљене праксе калцификације или ацидификације земљишта.

Магнезијум (Mg): Као централни атом у молекулу хлорофила, магнезијум је битан за фотосинтезу. Такође, помаже у регулацији осмотског баланса, што доприноси отпорности на сушу. Многа основна минерална ђубрива у свом саставу садрже и значајне количине овог есенцијалног минерала, а његов недостатак се брзо може превазићи и фолијарном применом препарата на бази магнезијум-сулфата.

Калцијум (Ca): Калцијум помаже у изградњи ћелијских зидова и побољшава земљишну структуру. Ојачани ћелијски зидови омогућавају биљкама да боље издрже стрес изазван високим температурама и сушом. Калцијум је тешко покретан елемент у биљци и његову надокнаду, поготову за осетљиве врсте и сорте, треба вршити фолијарним третманима у периоду након заметања плодова и током интензивног пораста.

Цинк (Zn) и Манган (Mn): Ови микроелементи су укључени у ензиматске реакције и антиоксидативне механизме, што помаже биљкама да се боље носе са оксидативним стресом узрокованим сушом и топлотом. Њихов недостатак се често може јавити на земљиштима са неповољном pH, а недостатак ће се најефикасније решити фолијарним третманима.

Треба нагласити да фолијарне третмане у условима високих температура треба изводити у раним јутарњим сатима када је температура ваздуха и земљишта најнижа и када су листови довољно хидратисани да могу усвојити примењена хранива.

[Autor]

Članci