[Jocković MiloradUčesnik]

Azot je biogeni element koji je biljkama potreban u najvećoj količini. Neophodan je za rast i razvitak svih organa trešnje i višnje, formiranje cvetnih pupoljaka, zametanja i razvoj plodova. Na biljke nepovoljno utiče kako manjak tako i višak azota. Manjak azota se ispoljava kroz smanjenje bujnosti stabla, listovi su sitniji i svetlozeleni, list krajem leta dobija crvenkastu boju, ranije požute i prevremeno otpadaju. Plodovi su sitniji i prevremeno sazrevaju a diferenciranje cvetnih pupoljaka je slabije što uslovljava slabiju rodnost. Višak azota utiče na povećanje bujnosti stabla, što je veoma negativno kod uzgojnog perioda biljaka jer dovodi do odlaganja rodnosti i kasnijeg stupanja u rod, a sve to dovodi do pojačane rezidbe koja takođe pojačava bujnost.Visok sadržaj azota u lišću može izazvati smanjenje sadržaja kalijuma. Azot se mora dodavati svake godine ali zbog svoje lake pokretljivosti u zemljištu treba ga dodavati u više navrata u toku godine. Ukupne količine azota zavise od starosti biljke, kondicionog stanja, kao i od potencijalnog roda za tu godinu. Takođe količina azota zavisi i od same sorte i podloge. Bujnije podloge i plodnija zemljišta zahtevaju manju količinu azota nego slabe bujne podloge. Neke preporučene ukupne količine azota u uzgojnom periodu su 30-40kg/ha ili 50-60g po stablu čiste aktiven materije. U toku plodonošenja povećavati količinu azota do 60kg/ha na bogatim zemljištima pa sve do maksimalno 100kg/ha, na siromašnijim zemljištima i kada se očekuje viši jprinos. Preračunato to bi bilo 110-150kg KAN-a u uzgojnom periodu pa sve do 185-520kg/ha KAN-a u punoj rodnosti. Veoma je bitno vreme unošenja, kao i raspored preporučenih količina. I primena treba da bude pred kretanje vegetacije i to 30-40% od preporučene količine 15-21 dan pre cvetanja, ako je azot u nitratnom obliku, obično je to III dekada marta meseca. 20-30% godišnje doze se preporučuje posle zametanja ploda a ostatak krajem maja, najkasnije do kraja I dekade juna.
Takođe treba napomenuti da list pre nego što otpadne 50% azota iz lista se deponuje u drvo (cvetne pupoljke) i naredne vegetacije potencira kretanje biljke. Novija istraživanja su pokazala da se folijarnim tretiranjem trešnje i višnje u septembru sa 0,2% rastvorom UREA-e, potencira bolje formiranje rodnog potencijala za narednu vegetaciju kao i obezbeđenje lista sa dovoljnom količinom azota. Naravno za sve ovo je potrebno da se biljka nalazi u dobrom kondicionom stanju bez simptoma bolesti i štetočina odnosno da ima dovoljnu količinu lisne mase i da je list zdrav.
Prilikom đubrenja azotom treba uzeti u obzir i sledeće činjenice: zatravljivanjem zasada se troše veće količine azota, navodnjavanjem se doprinosi boljoj mineralizaciji ali i gubitku azota ispiranjem u dublje slojeve nepristupačne biljci, suviše vlažna i suviše suva (tvrda) zemljišta smanjuje učinak azota preko smanjenja aktivnosti korena.

Literatura: “Trešnja i višnja” prof D.Milatović; M.Nikolić; N.Miletić; “Inovacije u voćarstvu” zbornik radova 2011.

[Autor]

Članci