Bob (Vicia faba L.) se dosta retko sreće u povrtnjacima naših poljoprivrednih proizvođača. To je trend koji traje već dug niz godina,a trebalo bi ga zaustaviti . Mnogi mladi ga još nisu ni probali niti znaju za bob. Šteta.
Ima ga tri varijetete i to krupnosemeni , srednjekrupni i sitnosemeni .U mnogim narodima bob se koristi kao izvor biljnih proteina . Za ljudsku ishranu se koristi zrno dok se za ishranu stoke koristi stablo i list.
Minimalna temperatura za klijanje je od 3-6 °C , a a optimalna temperatura za razvoj je do 25°C . Traži dosta vlage i svetla naročito u počenim fazama razvoja. U našem narodu se najviše koriste seme iz“ kućne varijante“ ili neko donese sa strane „iz drugog sela ili kraja“. Voli teža , blago kisela zemljišta .
Najbolji predusevi su oni koji rano napuštaju parcelu kao što su strna žita , zatim okopavine .
Ako su predusevi strna žita odmah po skidanju useva uraditi ljuštenje strništa , a onda u jesen uraditi osnovnu obradu na 30cm . Pod osnovnu obradu uneti i dobro zgoreli stajnjak ( od 30-50 t/ha) i 2/3 od 80-100 kg/ha fosfora i 2/3 od 120-150 kg/ha kalijuma. Preostali fosfor i kalijum primeniti predsetveno kao i ½ azota od 120-160 kg/ha, a ostatak azota koristiti za prihranu . Prihrana azotom se obavlja prilikom kultiviranja-obično ih ima dva .
Bob treba sejati u našim krajevima što ranije, početkom marta . Seje se na dubinu 4-5 cm , a krupnosemeni na 7-8 cm. Količina semena zavisi od krupnoće i sitnog ide 100-150 kg/ha , srednjekrupnog od 150-200 kg/ha , a krupnog od 200-300 kg/ha.
Kultiviranje je obavezna mera , treba je uraditi bar dva puta,kao i okopavanje. Prihrana se izvodi kada prvo i drugo kultiviranje. Bez navodnjavanja ne bi trebalo ulaziti u proizvodnju boba i to pre cvetanja i u fazi formiranja ploda.
Berba može biti ručna i mašinska. Prinosi zelenog zrna se kreću od 5-8 t/ha , a suvog 2-3 t/ha.
dipl.ing. Miloš Nikoletić
Nikoletić Miloš
Nikoletić Miloš