Mikronizacija –termički postupak obrade zrnaste hrane
Mikronizcija pretstavlja veoma brz, tzv. ekspresan termički proces, koji se odlikuje ujedino i najmanjom potrošnjom električne energije u toku trajanja tretmana. Izvodi se kontinuiranim provođrenjem sloja zrna ispod specijalizovanih keramičkih radijatora koji emituju infracrveno zračenje.Tom prilikom zraci prodiru kroz opne tretiranih zrna,iniciraju ubrzane i učestale pokrete molekula vodene pare, usled čega dolazi do bubrenja skrobnih granula i razaranja ćelija. Sam proces uslovljava promenu termičkog režima, dolazi do ubrzanog zagrevanja zrna do temperature od 150 C, a vlažnost opada do 7%. U periodu od 40-50 sekundi od početka procesa, pre nego što se stvore uslovi kritične temperature, koja bi izazavala destrukciju i prskanje , zrnevlje se podvrgava dejstvu valjka, vrši se fino mlevenje i dobija pahuljičasti proizvod sa skrobom u želatiniziranom stanju. Na ovaj način, dobijena izdrobljena masa je prijemčiva u stočnoj ishrani za dejstvo digestivnih enzima, ali se isto tako može koristiti kao polazna sirovina za dalju obradu u industrijskim postupcima.
U metode termičke obrade suvom toplotom , ubraja se i postupak poznat kao kokičenje. Naime , to je vid prženja zrna na vreloj ploči, predhodno zagrejanoj na 370-427 C, u kratkom vemenskom periodu od 15-20 sekundi. Nagla i visoka temperatura brzo obara vlagu sa 14% na svega 3%, što utiče na eksplozivno prskanje zrna, formiranje kokice, uz povećanje zapremine koja postaje čak do 13 puta veća od prvobitne. Poznato je, da je za ovaj vid obrade najpodesniji kukuruz, određenenih hibrida između ostalog za ovu namenu, jer ostaje svega 1-2 % netretiranih zrna. Sitnije zrnevlje žitarica ječma,ovsa ili pšenice ima znatno slabiju sposobnost tzv.kokičenja,pa se njihova zapremina uvećava svega za 50-60 %.
PSSS Beograd Dragoljub Krajnović
Krajnović Dragoljub
Krajnović Dragoljub