[Pipović NeđeljkoUčesnik]

Микроклиматски услови у стаји утичу на здравствено стање и производњу крава, а најзначајнији су: температура, садржај влаге у ваздуху, брзина кретања ваздуха и концентрација надражујућих гасова.
Говеда су способна да поднесу велики распон температуре, а да при томе не мењају своју телесну температуру. Температура између 10ºС и 20ºС је најоптималнија за краве уопште. На температури између –4ºС и +10ºС говеда се лако прилагоде када имају могућност кретања и одговарајућу исхрану. Међутим, адаптација на високу температуру је тежа. Способност прилагођавања је увек отежана при високом садржају влаге у ваздуху, било да су у питању високе или ниске температуре средине.
Оптималне температуре за музне краве крећу се од 10ºС до 15ºС ( за телад до 6 месеци старости 15ºС до 20ºС ), а зона угодности износи 15ºС до 21ºС. Порастом температуре средине убрзава се дисање, што је главни механизам којим говеда одају топлоту.
При температури изнад 24ºС, смањено уношење хране праћено је опадањем производње млека, док је на температури око –15ºС повећано уношење хране, а смањена производња млека. При високим температурама производња млека и конзумирање хране се смањују, јер се активности организма усмеравају на одавање топлоте. Смањени апетит је примарни узрок ниже производње млека. Топлотни стрес утиче у већој мери на високо-производне краве него на ниско-производне, а нарочито је штетан у врхунцу лактације. Последице топлотног стреса смањују се уколико се говедима обезбеди хладовина и користе вентилатори, тушеви и расхлађени ваздух.
Релативна влажност ваздуха у стајама за млечне краве треба да износи 50 – 75%. При повећању релативне влажности појачава се утицај хладноће на организам животиња. На ниским температурама и при високој влажности водена пара влажи длачни покривач и губи се део топлоте тела. Повећана температура и влажност ваздуха већа од 80% условљавају тешкоће у дисању и повећање телесне температуре животиња. Истовремено долази до смањења отпорности дисајних органа према деловању патогених микроорганизама. Уколико је релативна влажност ваздуха мања од 50% слузокожа дисајних путева се суши, због чега се смањује моћ филтрирања ваздуха.
Ефикасни систем измене ваздуха у објектима је један од врло значајних захтева при изградњи објеката за говеда. Вентилацијом се регулишу температура, садржај кисеоника, водене паре и штетних гасова у ваздуху. Препоручује се брзина вентилације по крави телесне масе 454 кг зими износи 2,8 м3/минути а лети 5,7 м³/минути. Оптимална брзина струјања ваздуха је од 0,1 до 0,3 м/с.

[Autor]

Članci