Ova tri elementa treba da budu stalno prisutni u hrani, jer organizam ne stvara rezerve ovih elemenata, osim delimično natrijuma i hlora. Ovo se kompenzuje smanjenom ekstrakcijom u slučaju nedovoljnog priliva hranom. Deficit K se uglavnom ne javlja, jer ovog elementa ima u stočnoj hrani znatno više nego što su potrebe životinja. Sasvim je drugačije sa Na i Cl. Njih po pravilu nema dovoljno u stočnoj hrani i moraju se stalno davati u vidu kuhinjske soli.
Kalijum se nalazi uglavnom u ćelijama a izlučuje se urinom i izmetom. Potrebe u K kreću se između 0,2 i 0,3% obroka, i ima ga obično dovoljno u hrani.
Potrebe u natrijumu iznose 0,15 do 0,20% obroka. Pošto ga toliko po pravilu nema u hrani mora se posebno davati i to u vidu NaCl. Hlor se u izvesnoj količini deponuje u koži i potkožnom tkivu. Potrebe u Cl iznose 0,3% obroka. Obezbeđuje se dodavanjem kuhinjske soli.
Natrijumhlorid-posebno davanje kuhinjske soli u ishrani stoke predstavlja najstariju praksu korigovanja ishrane deficitarne u natrijumu i hloru. Pored zadovoljavanja fizioloških potreba u Na i Cl, so se danas daje i kao začin tj. u višku iznad fizioloških potreba, jer je poznato da stimuliše salivaciju i aktivnost amilolitičkih enzima. Znači deluje kao stomahikum.
NaCl se daje u količini do 0,5% obroka za sve domaće životinje, uključujući u tu vrednost i sadržaj Na Cl u hrani.
Domaće životinje mogu da izdrže više meseci bez soli, a da ne pokažu simptome deficita. Ukoliko uskraćivanje soli traje duže, životinja gubi apetit i težinu, produkcija opada, poremećena je reprodukcija i na kraju dolazi do uginjavanja.
Životinje dugo vremena ekonomišu sa onim minimalnim količinama iz hrane smanjenjem ekskrecije. Na davanje soli životinje vrlo brzo reaguju, simptomi deficita nestaju.
Savetodavac PSSS Negotin Radosavljević Dragan
Radosavljević Dragan
Radosavljević Dragan