[Jelena MilenkovićUčesnik]

Svi elementi koji su neophodni za normalan rast i razvoj voćaka i vinove loze se prema zastupljenosti u biljkama dele na makroelemente i mikroelemente. Neophodni makroelementi su ugljenik, kiseonik, vodonik, azot, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum i sumpor. Drugu grupu čine gvožđe, cink, bor, mangan, bakar, molibden i hlor. Molibden je zapravo ultramikroelement i njegov nedostatak se javlja izuzetno retko i to samo na južnom voću.
Do nedostatka gvožđa u zasadima i vinogradima može doći zbog visokog sadržaja kalcijuma ili fosfora, visoke pH vrednosti i zbijenosti zemljišta. Kada biljke nemaju dovoljno gvožđa površine između nerava mlađih listova su svetlo žute, a kasnije poprimaju limun žutu boju. Ukoliko je nedostatak veoma izražen krajem jula ili početkom avgusta meseca može doći do opadanja listova, takođe, smanjen je rast i broj rodnih pupoljaka, a plodovi su sitniji i manje sočni. Kruška, dunja, breskva, jabuka i trešnja su naročito osetljive na nedostatak ovog elementa. Suvišak ovog elementa veoma se retko javlja i ne predstavlja problem u proizvodnji.
Kada je u pitanju cink nedostatak se najčešće javlja na peskovitim, alkalnim, krečnim i zemljištima sa fosforom u suvišku. Najosetljivije su jabuke, dunje, šljive i breskve. Skraćene internodije, hloroza i manja površina lista su znaci nedostatka ovog elementa. Kada u zasadima ima cinka u suvišku javljaju se nekroze rubnih listova i mrko-purpurne pege.
Bor je naročito važan za jabučaste voćne vrste, šljivu, kajsiju i malinu. Nedostatak se javlja u voćnjacima koji su podignuti na peskovitim zemljištima koja nemaju obilje organske materije i na alkalnim zemljištima. Takođe, dodatno podstiču suše, visok intenzitet svetlosti i visok sadržaj kalcijuma u zemljištima. Znaci nedostatka se javljaju na mlađim listovima, oni su manji i uži, imaju hlorotične pege, internodije su kraće, a cvetovi se nerazvijaju. Plodovi kod nedostatka ovog elementa imaju plutaste pege. Suvišak bora je toksičan, a uočava se na listovima koji su nekrotični najpre na rubovima, a kasnije postaju celi nekrotični.
Nedostatak mangana se najčešće javlja na kiselim, peskovitim zemljištima. Takođe, nedostatku dopirnosi visok sadržaja gvožđa, suša ili kalcifikacija. Oseljivije je koštičavo od jabučastog voća. Znaci nedostatka su hloroze na ivicama mladih listova. Suvišak mangana se javlja na kiselim, zabarenim i slabo aerisanim zemljištima. U tom slučaju rubni delovi listova se uvijaju i dobijaju crvenkastu boju.
Jabuka, kruška, šljiva i trešnja su naročito osetljive na nedostatak bakra. U zasadima koji su podignuti na peskovitim zemljištima, a bogata su organskom materijom češće se javlja nedostatak. Takođe, negativno utiče upotreba visokih doza azotnih i fosfornih đubriva. Znak suviška ovog elementa su hloroze i smanjen rast izdanaka i korena, kao i listovi tamnozelene boje.
Nedostatak hlora nije uočena u voćnjacima i vinogradima, ali suvišak ovog elementa može predstavljati problem u zasadima. Simptomi su veoma slični sa onima koji se javljaju pri nedostatku kalijuma, a razlika je u tome što se kod kalijuma prvo uočava na starijim listovima, sredinom leta.

[Autor]

Članci