[Kozlina ZoranUčesnik]

Sa dolaskom jeseni i završetkom žetve, (branja) kukuruza postaje aktelna priča o prisustvu mikotoksina u njemu. Na ovo nas podsećaju pre svega odgovorni za nabavku sirovog mleka u mlekarama, naime oni su već povećali broj analiza na prisustvo mikotoksina u sirovom mleku, u potrazi za, pre svega aflatoksinom.
Smatrao sam da je ovo pravo vreme da poljoprivrednike a pre svega proizvođače mleka podsetim na osnovne informacije o mikotoksinima, jer za pobedu nad neprijateljem neophodna je dobro ga upoznati.

Mikotoksini su štetne materije vrlo jake toksičnosti, a stvaraju ih različite vrste plesni. Plesni su vrlo rasprostranjene u okolini, pa ih nalazimo gotovo svuda; u zemlji, vodi, vazduhu, čoveku, životinjama i biljkama. Za njihov rast i razvoj, te produkciju toksina, neophodni su i određeni pogodoni uslovi. Prvi je, naravno, supstrat, a to može biti i hrana za životinje i ljude. Ostali uslovi rasta su povoljna temperatura (25 – 35 °C), dovoljna količina vlage i prisustvo kiseonika. Tokom pripreme i skladištenja hrane za životinje (npr. žitarica) mogući su i neki propusti kojima se pospešuje razvoj plesni čime se povećava rizik za zdravlje životinja u smislu stvaranja mikotoksina i pojave mikotoksikoza, odnosno oboljenja životinja uzrokovanih delovanjem mikotoksina. Danas je poznato više vrsta mikotoksina, među njima aflatoksini, zearalenon, ergot, ohratoksin i drugi koji su štetni za životinje i ljude. Mnogi su mikotoksini termolabilni pa se uništavaju termičkom obradom i procesiranjem hrane. Međutim, aflatoksini su hemijski stabilni spojevi i njihov nalaz u sirovom mleku rezultira i pojavom u mlečnim proizvodima, nezavisno od toga što će plesni koje ih stvaraju biti uništene. Uopšteno, odsutnost plesni u hrani i hrani za životinje ne garantuje da u njoj nema aflatoksina.

Mikotoksini se, slično pesticidima i teškim metalima, provlače kroz celi lanac poljoprivredne proizvodnje, od poljoprivrednih kultura preko životinja i njihovih proizvoda do stola potrošača. Ta činjenica govori o važnosti dobre proizvođačke prakse počevši od poljoprivrednih površina (priprema hrane za životinje), preko poljoprivrednih gazdinstava (skladištenje hrane za životinje, ishrana, muža), pa do prerađivačke industrije. To ujedno znači da zaštita zdravlja ljudi od štetnih mikotoksina započinje već pravilnom pripremom i skladištenjem hrane za životinje. Sprečavanjem mikotoksikoza mlečnih krava, a time i pojave mikotoksina u mleku, osim zdravlja stada čuvamo i zdravlje potrošača mleka. Činjenica je da su mikotoksini prisutni u hrani za životinje, pa i u mleku, najčešce ispod prihvatljivih granica ili pak „neznatno“ iznad dozvoljenih granica. Sama prisutnost toksina potrošaču je odbojna, pa bilo to i u toksikološki prihvatljivim granicama.

savetodavac Zoran Kozlina

[Autor]

Članci