[Jovanović GordanaUčesnik]

Fuzarioze i drugi tipovi plesnivosti na uskladištenom kukuruzu se intenzivno razvijaju na vlažnim klipovima i u neuslovnim prostorijama u kojima se čuva, a izuzetno su štetni patogeni na kukuruzu. Veliki gubici nastali su u vreme gajenja američkih (u skladištima) i prve generacije domaćih hibrida (u polju i skladištima). U poslednje vreme plesnivost se povremeno javlja u jačem intenzitetu u koševima, s prosečnim štetama oko 10 %. Indirektni gubici mogu da budu još veći, jer se i u slabije zaraženim zrnima formiraju mikotoksini, koji izazivaju oboljenja domaćih životinja tipa mikotoksikoza. U našim uslovima najveće štete nastaju od ružičaste i fuzariozne plesnivosti klipa. Osušeni kukuruz koji se čuva u silosima pri neadekvatnom održavaju, takodje je podložan kvarenju, ali se štete često ne uočavaju niti registruju.
Mikotoksini (alfatoksin, ohratoksin i dr.) koje ove gljive luče u zrnu kukuruza i pšenice izazivaju razne abnormalne promene na životinjama, naročito kod prasadi – odbijanje hrane, povećanje vagine, zapaljive procese na unutrašnjim organima (slezina i dr.), a u slučajevima težih trovanja dolazi do uginuća životinja.

Claviceps purpurea – izazivač bolesti klasa glavnice raži (Ergot of cereals and grasses) naseljava biljke domaćine kao što su raž, pšenica, ječam, ovas, tritikale i dr. Karakteristični simptomi glavnice su purpurno crne, izdužene, povijene sklerocije u narodu poznati kao “pseći nokti”, koje se razvijaju umesto semena na klasu žitarice. Sklerocije su toksične za čoveka i životinje. Ako se samelju sa žitom hleb koji se pravi od takvog brašna takodje je toksičan. Ova gljivica izaziva ergotizam i alkaloidi iz sklerocija.
Ergotizam je bolest koja nastaje kod ljudi koji jedu žito (brašno) u kome se nalaze sklerocije glavnice. Osim čoveka, i goveda mogu oboleti ukoliko se hrane travom obolelom od glavnice.
Simptomi trovanja kod čoveka su povraćanje, povišena temperatura ili osećaj hladnoće, bolovi u mišićima nogu, žutilo lica, pege na šakama i stopalima, drhtavica i usporene mentalne funkcije. Ljudi oboleli od ergotizma su histerični ili haluciniraju. Neki imaju grčeve u stomaku, dok se kod nekih na usnama javlja gangrena i one otpadaju. Kod gravidnih žena dolazi do odbacivanja ploda. Ponekad bolest može biti i smrtonosna.
Pojava ergotizma je naročito bila poznata u srednjem veku kada se raž više koristila u ishrani ljudi. Ergotizam je promenio kurs istorije najmanje u jednom slučaju. Poznato je da Petar Veliki nije uspeo da sačuva neke luke na Crnom moru 1772. godine, jer su vojnici hranjeni ražanim hlebom u kome je bilo sklerocija glavnice. Konji su, takodje, hranjeni glavničavom raži, pa su bili iscrpljeni i oslabljeni za rat.
Do trovanja je došlo i 1951. godine u Francuskoj, kada je četvoro ljudi umrlo, a 150 ih potražilo lekarsku pomoć, jer su za ishranu koristili bražno od raži u kome je bilo glavnice.
Ergotizam nastaje zbog delovanja alkaloida: ergometrina, ergometrinina, ergotamina, i ergotaminina, koji se nalaze u sklerocijama. Ovi alkaloidi su našli primenu u savremenoj medicini gde se koriste za stimulaciju kontrakcije uterusa pri porodjaju, ubrzavaju perifernu cirkulaciju,kao i u lečenju migrene. Danas se za potrebe farmaceutske industrije sklerocije proizvode veštačkim zaražavanjem raži da bi se dobio što veći prinos sklerocija. Pokušaj proizvodnje sklerocija u laboratoriji nije dao zadovoljavajuće rezultate.
Gordana Jovanović
PSSS Leskovac

[Autor]

Članci