Запаљења материце или метритиси крмача се могу јавити спорадично или масовно. Они се јављају и код младих и код старијих јединки у свим годишњим добима, а нешто су фреквентнији у племенитијих, старијих и гојазних грла. Обично се запажају тамо где је режим исхране слаб и где су лоши услови држања, посебно после партуса и током пуерперијума. Семе нерастова може бити извор инфекције за крмаче, али се инфективни агенси могу пренети и преко контаминиране простирке, ређе контаминираном храном и водом, али и током нестручне помоћи приликом прашења.
Оболеле јединке су без апетита и у депресији. Леже испружене на једној страни, понекад дрхте или су сомнолентне. Телесна температура варира од 39,5°C до 41,5°C, а виме је вруће и у конгестији. Секреција млека је смањена или сасвим изостаје. Знаци болести се испољавају 1-3 дана после прашења и из вулве се цеди обилан бело-жуцкасти одлив. Уколико метритис настане као последица задржавања плодова, одлив из вулве је воденаст, серохеморагичан или гнојав.
Код ових обољења прогноза је обично добра ако се са терапијом почне благовремено. Превентивне мере укључују правилну технологију репродукције на фарми, задовољавајуће здравствено стање приплодног материјала, као и адекватне хигијенске мере током прашења. У току гравидитета, порођаја и пуерперијума посебну пажњу треба посветити исхрани плоткиња. Женке свих врста домаћих животиња могу оболети од акутног пуерпералног метритиса који се развија 10-15 дана (или чак раније) после порођаја. Болест се развија као последица контаминације репродуктивног тракта током порођаја (најчешће компликованог). Код крмача, најчешћи узрочници су E. Coli и Arcanobacterium pyogenes. Оболеле животиње су апатичне, фебрилне и немају апетит. Продукција млека се смањује и младунци показују знакове глади. У терапији се користе системски антибиотици.
Dobrić Zdravko
Dobrić Zdravko