- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 3 godine ranije by Prvulović Teodor.
-
AutorČlanci
-
16.10.2021 u 18:48 #518638Prvulović TeodorUčesnik
Za one koji su podigli zasade vinove loze važno je da poznaju kroz koje faze razvoja prolazi vinova loza. Period vegetacije vinove loze počinje kretanjem sokova u proleće a završava se u jesen sa opadanjem lišća. U toku perioda vegetacije mogu se izdvojiti sledeće faze vegetacije –fenofaze razvoja.
1. kretanje sokova (suzenje)
2. porast lastara
3. cvetanje
4. razvoj bobica
5. sazrevanje bobica
6. sazrevanje lastara i opadanje lišćaRedosled odvijanja svake fenofaze uslovljena je genetski, a dužina trajanja zavisi od sorte, lozne podloge, meteoroloških uslova idr.
1-Metode proučavanja kretanja sokova
Početak kretanja sokova – suzenje se registruje kada na preseku zrelog lastara ili na starijem delu čokota ističe sok. Kada se zemljište oko korena zagreje na 6-8 C koren počinje svoju aktivnost, počinje da raste da se grana i usvaja vodu i mineralne materije koje potiskuje u nadzemni deo čokota. Početak kretanja sokova zavisi od tempera ture vazduha i zemljišta, a zatim od fizičkih osobina zemljišta, vrste, sorte i lozne podloge. U južnijim područjima ova fenofaza počinje ranije nego u severnim. Fenofaza kretanja sokova – suzenje u proseku traje 10-20 dana.2-Metode proučavanja aktiviranja okaca, porasta lastara i razvoja cvasti
Ova fenofaza se odvija od kretanja okaca do početka cvetanja. Počinje bubrenjem okaca i porastanjem novih lastara iz pupoljaka zimskih okaca kao i iz spavajućih pupoljaka na starijem delu čokota. Početak fenofaze se registruje kada se otvaraju prva okca. Masovno otvaranje okaca je kada se aktivira više od 50% okaca. Između sorata postoje znatne razlike u pogledu početka otvaranja okaca – aktiviranja okaca. Tako da se prema vremenu otvaranja okaca – pupoljaka mogu klasifikovati.
– veoma rano
– rano
– srednje
– kasno
– veoma kasno
3-Metode proučavanja faze cvetanja
Otvaranjem cvetnih pupoljaka odnosno opadanjem cvetnih kapica na 3-5% cvetova registruje se početak cvetanja. U našim klimatskim uslovima odvija se krajem maja i u prvoj polovini juna.
Cvetanje se ne odvija istovremeno kod svih vrsti sorti i na svim cvastima jednog čokota.
– Sorte sa ranim početkom cvetanja (Smederevka, Game crni, Burgundac…)
– Sorte sa srednjim početkom cvetanja (Rizling rajnski, Rizling italijanski, Semijon, Sovinjon, Muskat hamburg…)
– Sorte sa poznim početkom cvetanja (Muskat italija, Kardinal, Afuz ali…)
Razlike između grupa sorti mogu iznositi 5-10 dana. Većina sorti cvetanje završava za 7-14 dana a izuzetno i do 20 dana.4-Metode proučavanja razvoja bobica
Ova fenofaza traje od zametanja bobica do početka sazrevanja – pojave šarka. U našim klimatskim uslovima odvija se početkom maja pa do polovine juna meseca. Kod veoma ranih i ranih sorti ova fenofaza traje oko mesec dana, dok kod poznih sorti traje više od dva meseca. Faza porasta bobica završava se pojavom šarka.5-Metode proučavanja sazrevanja grožđa
Ova fenofaza se odvija od šarka grožđa do potpunog sazrevanja grožđa. U ovoj fazi sa promenom boje, menja se anatomska građa i hemijski sastav bobica. Bobice postaju slatke i ukusne za jelo.
Razlikuju se sledeći stepeni zrelosti grožđa :
-fiziološka – semenka je spremna za reprodukciju
-tehnološka – grožđe jedne sorte najpogodnije za određene vidove prerade
-puna – u bobici prestaje priliv novih količina šećera i ostalih organskih materijaU našim klimatskim uslovima fenofaza sazrevanja grožđa traje 20-60 dana.Prema vremenu sazrevanja sorte se svrstavaju u 5 grupa.
1. vrlo rane sorte – sazrevaju 10-15 dana pre Šasle
2. rane sorte – I epoha – sazrevaju istovremeno sa Šaslom
3. srednje pozne sorte – II epoha – sazrevaju 10-15 dana posle Šasle
4. pozne sorte – III epoha – sazrevaju 30 dana posle Šasle
5. vrlo pozne sorte – IV epoha – sazrevaju 45 dana posle Šasle6-Metode proučavanja sazrevanja lastara i opadanja lišća
Ova fenofaza odvija se od pune zrelosti grožđa do opadanja lišća. Ovo je poslednja faza u godišnjem ciklusu razvića vinove loze. Karakteriše se sazrevanjem lastara, nagomilavanjem rezervnih hranjivih materija u lastarima i pripremom čokota za prezimljavanje.Teodor Prvulović dipl.ing.polj
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.