- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 2 godine, 3 meseci ranije by Tanasković Branko.
-
AutorČlanci
-
01.10.2022 u 02:00 #523631Tanasković BrankoUčesnik
Годишње потребе за водом купине износе 500-600 мм, а већи дефицит воде који треба надокнадити услед недостатка падавина износи 100-150 мм.
За успешно гајење, обилно и квалитетно плодоношење купине, неопходно је обезбедити оптималан ниво земљишне влаге. Посебно захтеван период је од фенофазе цветања па до пуне зрелости плодова, односно од почетка јуна до октобра месеца. То је и период са највишим дневним температурама, које прати интензиван пораст изданака и сазревања плодова. У највећем броју воћарских рејона то је август месец, када је, статистички, мало кишних падавина. Изузетак су предели који имају током вегетације више од 400 mm падавина. Они су у нашој земљи врло ретки, са несигурним кишама, па се може сматрати да за профитабилно гајење купине једна од неопходних мера је и наводњавање.
У аридним (безводнијим) подручјима у засадима купине без наводњавања значајно се умањује род, који је ситнији, лошијег квалитета, док цела биљка је слабијег имунитета и успореног развоја изданака. Зато се у овим засадима најчешће препоручују: систем „кап по кап“; наводњавање браздама; плављењем и вештачком кишом.
Као и за већину воћарских култура систем кап по кап технички је најпогоднији, најекономичнији по потрошњи воде и могућности фертиригационе исхране засада купине (растварањем ђубрива за прихрану). Штеди воду, лако се монтира, расклапа и преноси на потребна места. Зависно од климатских и орографских чиниоца, земљишна влага може се ускладити регулисањем протока воде од 1,5 до 8 l/m за један сат, која се може и допремати у цистернама, кацама и на друге начине. Овакав систем не дозвољава квашење лишћа и плодова, a самим тим много мање је присуство патогена. Инсталира се уз постављен наслон на 0,5 m висине, или положен по земљи, обезбеђујући сталну, оптималну влажност земљишта у шпалиру. Професионални узгајивачи купине обавезно га постављају упоредо, или након заснивања засада, имајући у виду да овај вид наводњавања није претерано скуп (са адекватном каптажом воде) и брзо се исплаћује.
Наводњавање браздама карактеристично је за засаде у близини река, или других већих изворишта. Изводи се усмеравањем тока воде у направљене бразде (ширине око 20 cm), која, зависно од нагиба терена постепено натапа површину шпалира, не квасећи надземни хабитус воћке.
За бољи ефекат наводњавања, уколико је на располагању велика количина хемијски исправне и не претерано хладне воде, примењује се плављење целе површине воћњака. Потребно је, зависно од влаге земљишта, старости и бујности засада, од 4 до 5 заливања са око 450 m³/ha воде за око две недеље.
Такође, квалитет воде мора бити приоритетан. Не сме се користити сувише кречна, замућена, бактериолошки загађена вода, бројним хемијским агенсима, тешким металима, радиоактивним честицама, патогеним микроорганизмима и другим штетним материјама. Сувише устајала, технички неисправна вода није добар избор за ове намене.
За сам ефекат наводњавања и здравствени момент воћке, препоручљиво је ову меру вршити у касним вечерњим, или ако то није могуће, у врло раним јутарњим сатима. Ради бољег чувања влаге корисно је земљиште плитко обрадити разбијањем покорице и елиминисањем коровске флоре.
Систем вештачке кише користи се на већим плантажама само у нужном избору, јер има више недостатака. Сталним влажењем целе биљке омогућује се и значајнији развој болести и коровских биљака, док у фази зрења подстиче и развој трулежи плодова.
Број и време наводњавања зависе од количине падавина у рејону. У нешто сушнијим подручјима прво наводњавање обавља се почетком јуна- фази цветања и почетка интензивног пораста плодова. Друго се врши десетак дана пред зрење, а треће у другој или трећој декади августа- тј. у време пуног зрења плодова. У пракси је мало заступљено, али и веома значајно наводњавање почетком септембра, које омогућује боље диференцирање цветних пупољака и припремање „рода“ за наредну годину.
Веома је важно и да се, у складу са фено фазом купине, као и адекватном влагом у земљишту, на време прекине са наводњавањем, да би се воћке одговарајуће припремиле за зимско мировање.Мр Бранко Танасковић
ПССС Чачак -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.