[Milovanović Milenković SanjaUčesnik]

МЕСТО СОЈЕ У ПЛОДОРЕДУ
Плодоред се дефинише као одређен и добро промишљен план искоришћавања производних капацитета ради што бољег оптималнијег искоришћавања ресурса. Добро испланиран плодоред може да одржи или побољша плодност земљишта, као и да повећа принос свих усева који се гаје у ротацији. Веома је значајан са аспекта интегралне заштите од штеточина и болести, и има за циљ да прекине или наруши животни циклус штеточина и болести, спречи акумулацију поједних болести које су специфичне за одређени усев и редукује адаптацију коровске флоре на поједине гајене биљне врсте. Правилан плодоред омогућава употребу мањих количина додатних инпута (ђубрива и пестицида), побољшава плодност земљишта, доприноси профитабилности, разноврсности и одрживости пољопривредне производње.
Проблем плодореда у култури њивских биљака је опште познат и до сада је више пута проучаван. Соју обавезно треба гајити у плодореду. Да би се правилно одредило место соје у плодореду неопходно је знати који јој предусеви одговарају ( како у биолошко-физиолошком, тако исто и у агротехничком погледу), затим које биљке најбоље успевају после ње и евентуално њено гајење у монокултури.
Познато је да соја, за разлику од других зрнених махунарки може поднети краћу монокултуру, а да се при томе не примети велики пад приноса. У току прве 2-3 године узастопног гајења на истој површини, уколико је обављена правовремена обрада и ђубрење, она доноси повећани принос, а посебно на парцелама на којима није раније гајена, али уз услов обавезне инокулације семена. Инокулација се врши због тога што се бактерије других махунарки не могу прилагодити њеном корену, а с друге стране, при узастопном гајењу соје на истој површини у већем степену се умножавају бактерије азотофиксатори типа Rhizobium japonicum, па је и везивање атмосферског азота интензивније. Ипак, гајење соје у монокултури није препоручљиво због повећаног ризика од појаве болести, штеточина и корова.
Посебну пажњу треба обратити на избор парцеле за соју. Дубока и плодна земљишта, са добрим ваздушно-водним режимом, најпогоднија су за производњу соје. У плодоред она може доћи после различитих усева: озимих жита, окопавина, уљаних биљака итд. Најбољи предусеви за соју су шећерна репа, конопља, лан и кромпир. Сунцокрет и уљана репица су ризични предусеви због могуће појаве заједничких болести. На многим парцелама на којима је после сунцокрета гајена соја забележен је већи напад биљних болести (Sclerotinia и др. ). Парцеле на којима је регистрована појава беле трулежи треба избегавати у периоду од 5 до 6 година.. Стрна жита су генерално добар предусев за соју. Рано напуштају парцелу, тако да има довољно времена за одмарање земљишта. Уобичајено је да на сваке 3 до 6 година соја поново дође на исту парцелу. Нису сви предусеви пођеднако добри за соју. Кукуруз је добар предусев, под условом да је кукурузовина добро уситњена и заорана. Ограничавајући фактор могу понекад бити и земљишни хербициди, поготово за сузбијање широколисних корова, који би могли имати негативан утицај на производњу соје након кукуруза. Општа препорука је да се узме у обзир смањење употребе хербицида при планирању плодореда. Легуминозе нису најбољи предусев за соју, не само због заједничких болести него и због остатака азота које су корисније другим усевима. Такође, повољно утиче и сејање озимих житарица као што је озима пшеница, након соје, која може да искористи позитиван биланс азота у земљишту. . Соја се веома добро уклапа у плодоред, зато што је добар предусев за већину других гајених биљака. Посебна погодност соје у плодореду огледа се у нижем C:N односу жетвених остатака, што повољно утиче на плодност земљишта. Соја има одлично развијен коренов систем, рано напушта парцелу и жетва се обавља по сувом времену, што значајно смањује сабијање земљишта. Такође, соја може да унапреди структуру земљишта, и ако земљиште није богато азотом соја може да подмири од 50% до 75% потреба за азотом из ваздуха.
Тешко је дати плодоред који ће одговарати свим произвођачима, мада се у пракси тежи да соја “раздвоји” наша два главна усева и да дође после кукуруза, а иза ње озима пшеница.

Саветодавац : Сања Миловановић Миленковић

[Autor]

Članci