Mesto krompira u plodoredu
Krompir u plodoredu dolazi na prvo mesto jer ostavlja zemljište čisto i u dobrom fizičkom stanju tako da se smatra dobrim predusevom za većinu ratarskih i povrtarskih biljka. Ni pre ni posle njega ne treba gajiti srodne biljne vrste: papriku, paradajz i duvan. Rane sorte krompira su vrlo dobar predusev za kasnije povrće kao što je kupus ili postrnu setvu drugih ratarskih vrsta kao što su soja, boranija, stočna repa, krmni kelj. I sam krompir može se gajiti postrno u takozvanoj letnjoj sadnji posle ranog graška, ozime uljane repice i slično.
Krompir dobro podnosi monokulturu ali dugotrajno gajenje na istim parcelama nije preporučljivo. Kao posledica ovakve proizvodnje je pre svega smanjenje prinosa kao i opasnosti od bolesti i štetočina koje prezimljavaju u zemljištu. Najveći problem mogu stvoriti nematode koje se prenose preko posležetvenih ostataka krompira na zdrav sadni materijal. Preporuka je da se krompir na istu parcelu vraća posle 3-4 godine.
Najbolji predusevi za krompir su leguminoze, prvenstveno lucerka i crvena detelina a zatim lupina i grahorica. Ovi usevi za sobom ostavljaju zemljište bogato azotom, a svojim dubokim korenovim sistemom poboljšavaju strukturu, pre svega poroznost zemljišta. Gajenje pasulja kao preduseva ima gotovo iste prednosti kao i druge leguminoze, ali njega napadaju virusne bolesti pa se ne preporučuje, posebno kada se radi o plodoredu semenskog krompira. U predelima sa većom nadmorskom visinom, krompiru može da prethode ozima ili jara strno žita (ječam ili ovas), na peskovitim zemljištima raž a na ravničarskom terenu jednogodišnje leguminoze, ozima i jara strna žita. Detelinsko travne smeše su dobar predusev krompiru u uslovima vlažnije klime.
Milica Popadić, dipl.inž. ratarstva i povrtarstva
PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica
Popadić Milica
Popadić Milica