Sazrevanjem ploda opada čvrstina mezokarpa ploda, zbog toga se merenjem čvrstine može odrediti optimalan momenat berbe. Za merenje se u praksi najčešće koriste ručni penetrometri, oni određuju silu otpora koju pruža mezokarp ploda pri utiskivanju ubodne igle. Kod merenja čvrstine različitih vrsta voća koriste se igle različitog promera. Za jabuku je pogodna igla promera 11 mm, dok je za krušku i breskvu 8 mm. Neophodno je da uzorak ima najmanje 20 plodova za svaku sortu i svaki voćnjak koji se ispituje. Trebalo bi da merenje tokom jedne sezone uvek radi ista osoba, kako bi se ostvarila približno ista sila utiskivanja, naročito kada je u pitanju ručni penetrometar. Ruka kojom se drži plod treba da bude oslonjena na čvrstu površinu kako bi merenje bilo što preciznije. Merenje se vrši na dve naspramne strane ploda i to kod sorti neobojenih plodova na strani spoljne i unutrašnje krivine peteljke, a kod sorti sa dopunskom bojom to su sunčana i suprotna strana. Pre uboda igle skida se pokožica ploda sa mesta gde će se izvršiti merenje. Kada se izračunaju prosečne vrednosti čvrstine ploda za svaku sortu upoređuju se optimalnim vrednostima. Za crveni delišes, jonagold i mucu pogodno je da čvrstina u momentu berne bude 6,5 do 7,5 kg/cm³, dok je za zlatni delišes i fudži idealna čvrstina u opsegu od 7,0 do 8,5 kg/cm³. Sorti gala odgovara prosečna vrednost 7,0 do 7,5 kg/cm³, dok je to za gloster 7,5 do 8,5 kg/cm³.
Plodovi ubrani u pravom trenutku se mogu duže skladištiti i boljeg su kvaliteta nakon iskladištenja. Merenja u cilju određivanja optimalnom momenta berbe treba početi 10 do 15 dana pre očekivane pune zrelosti.
Jelena Milenković
Jelena Milenković