[Dragićević-Filipović SnežanaUčesnik]

Mere za produžavanje faze mirovanja kod voća

Jedan od načina koji se pokazao kao dobar  kao  mera koja može pomoći da se posledice temperaturnih kolebanja  tokom ovog perioda ublaže je krečenje voćnih stabala . Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, ali se može primeniti u 2-3 navrata tokom jeseni i zime. Recept po kome se priprema krečna čorba je 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora ,dodati vodu  i o staviti smesu da odstoji 2 dana da bi se lepljivost povećala i tada je primeniti.

Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova  i kretanje vegetacije se može odložiti  za nekoliko dana . Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća , pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje i kod kojih ova temperaturna kolebanja mogu i izazvati kretanje vegetacije.

Preporuka je i da se rezidba zasada voća u ovoj godini pomeri za neki kasniji period , jer zimskom rezidbom podstičemo aktivnost voćaka i one tada postaju osetljivije na niske zimske temperature koje mogu uslediti  posle ovako dugog i lepog vremena.S obzirom na to da je i jesen bila duga i jako lepa sa dosta visokim temperaturama za doba godine, diferenciranje cvetnih pupoljaka je dugo trajalo i u takvim uslovima voćni zasadi su posebno osetljivi na nagli  pad i porast temperature u narednom periodu.

Jedan od načina koji se pokazao kao dobar  kao  mera koja može pomoći da se posledice temperaturnih kolebanja  tokom ovog perioda ublaže je krečenje voćnih stabala . Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, ali se može primeniti u 2-3 navrata tokom jeseni i zime. Recept po kome se priprema krečna čorba je 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora ,dodati vodu  i o staviti smesu da odstoji 2 dana da bi se lepljivost povećala i tada je primeniti.

Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova  i kretanje vegetacije se može odložiti  za nekoliko dana . Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća , pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje i kod kojih ova temperaturna kolebanja mogu i izazvati kretanje vegetacije.

Preporuka je i da se rezidba zasada voća u ovoj godini pomeri za neki kasniji period , jer zimskom rezidbom podstičemo aktivnost voćaka i one tada postaju osetljivije na niske zimske temperature koje mogu uslediti  posle ovako dugog i lepog vremena.S obzirom na to da je i jesen bila duga i jako lepa sa dosta visokim temperaturama za doba godine, diferenciranje cvetnih pupoljaka je dugo trajalo i u takvim uslovima voćni zasadi su posebno osetljivi na nagli  pad i porast temperature u narednom periodu.

 

Dipl.ing. Snežana Dragićević-Filipović

PSSS Čačak

[Autor]

Članci