Највећи проблем везан за ниске негативне температуре представља позни пролећни мраз који се јавља након кретања вегетације, када поједини органи (углавном цветни пупољци) могу да страдају. У зависности од фазе развоја цветног пупољка, критичне температуре се крећу од -6, -7 <sup>o</sup>C у фази мишијих ушиљу, -4,-5 <sup>o</sup>C у фази розе пупољака, до -2,-3 <sup>o</sup>C у фази цветања.Поред вредности најниже температуре, важна је и дужина трајања мраза, релативна влажност ваздуха током трајања мраза, ветар и сл. Најосетљивије су врсте које рано крећу са вегетацијом (бадем, кајсија), затим бресква, трешња, шљива, јагода, вишња, крушка, јабука, дуња, малина, купина. Избором врсте у значајном мери можемо да смањимо негативно дејство позног пролећног мраза у регионима где се он чешће јавља. Постоје разлике и између сорти. Сорта крушке Кармен је осетљивија на мраз од сорте Вилијамовка. Сорта јабуке Ајдаред и све сорте из групе Црвеног делишеса при истим условима више ће страдати од мраза у односу на остале сорте јабуке. Код шљиве, сорте Чачанска рана и Президент су остељивије на мраз од Чачанске родне и Стенлија. Код кајсије сорте НС 4, Ружа и Новосадска родна, цветају касније од осталих значајаних сорти. Код ораха, сорте Газенхајм, Новосадкса касна и Расна касније крећу, те су отпорније на мраз.Позни пролећни мраз може да настане радијацијом у току тихих и ведрих ноћи (најчешће када непосредно након прохладног и кишовитог периода наступи разведравање). Овај мраз карактерише кратак период трајања (углавном пред свитање), локалног је карактера (најчешће се јавља у долинама, увалама) и најниже температуре се јављају непосредно изнад земље. Од овог мраза углавном страдају цветови у доњим деловима крошње. Други начин настанка позног пролећног мраза је конвекцијом, односно продором хладних ваздушних маса. Ови мразеви захватају веће области, могу да трају дуже и може се десити да су температуре на већим висинама мање него при земљи.
Milinković Jovan
Milinković Jovan