[Galović BrankoUčesnik]

Мехураста гар кукуруза је распрострањена у свим подручјима где се кукуруз гаји. Сваке године се редовно јавља у мањем или јачем интезитету. За развој ове болести погодује сува и топла клима. У изузетно повојним условима штете могу бити знатне.
Паразит напада све надземне делове биљке: стабло, рукавац, лист, метлицу, клип, пупоњке. На овим органима се образују мехурасте израслине, гуке или тумори сунђерасте конзистенције. Ове израслине представљају мешавину гљиве и увећаних ћелија заражених органа биљке хтанитељке. Тумори су у почетку чврсти, светле боје, покривени глатком опном. Сазревањем ових тумора, опна постаје тамна, скоро црна, тада почиње да пуца, па се кроз пукотине ослобађа црна прашна маса телеутоспора паразита. Величина тумора варира, они могу бити врло ситни, па до 15 цм и више у пречнику. Најкрупније израслине се јављају на клипу, где поједини клипови буду цели захваћени и преобраћени у црну прашну масу. На стаблу и метлици гуке су ситније. На листу се често јављају дуж главног нерва и могу бити дуге више десетина цм, услед чега лист се деформише и увија а понекад и суши. Према гари су отпорније млађе биљке, тако да се болест јавља тек пошто биљке достигну висину 30-50 цм.
Симптоми болести се испољавају у виду мехурастих израслина, гука или тумора, различите величине и облика, на свим надземним деловима биљака. Тумори су у почетку прекривени беличасто сивом опном која постепено постаје тамније боје. Она касније угињава па се из ових израслина ослобађа срна прашна маса, која представља спороносне органе паразита – хламидоспоре. У првим фазама развоја биљака, кукуруз је отпоран према мехурастој гари. Једино на оштећеним местима може доћи до заразе и на младим биљкама.
Телеутоспоре клијају у доста широком температурном опсегу од 8-35 о C, с оптимумом на 26-28 о C. То је вероватно и разлог што се гар јавља у другом делу вегетације када су температуре више.
Критичан период за заразу почиње 2-3 надаље пре метлања. До заражавања вршног дела биљака долази после формирања метлица. Касније може доћи до до заразе коленца испод метлица јер се на њему и даље налазе меристемична ткива, осетљива према паразиту. Појавом свиле долази до заражавања клипа кукуруза.
Симптоми болести се јављају 10-12 дана после прве кише којој је предходио дужи сушни период. Јаче заразе настају при смењивању сушних и влажних периода од избиљања метлице до завршетка цветања и оплодње. Дуги сушни период и перманентно влажење неповољни су за развој болести.
U. maydis почиње развој формирањем огромног броја хламидоспора у мехурастим израслинама на биљкама. Ове споре се одржавају на зараженим остацима кукуруза, док семе има мали значај у преношењу паразита из године у годину. У земљишту увек има довољно инфекционог материјала за остварење јачих зараза.
Тип клијања хламидоспора и процес заражавања зависе од температуре, влажности и осетљивости биљака. Оптимална температура за клијање спора налази се између 25 и 30 о C. Хламидоспора и споридије се преносе ветром на велика растојања и доспевши на биљку клијају, у повољним условима, и продиру у ткива биљке хранитељке. Паразит може остварити заразу једино нежних меристемских ткива.
Гљива презимљава у облику телеутоспора на површини земљишта. Презимеле телеутоспоре постепено клијају у току вегетације и служе као извор заразе. Јачи развој болести може се очекивати у ариднијим подручјима, нарочито у годинама са јаким сушама и високим температурама, праћене слабим пљусковима у време цветања и оплодње кукуруза.
Основна мера сузбијања мехурасте гари је стварање и гајење отпорних хибрида. Плодоред и уклањање мехурастих гука пре него што се ослободе хламидоспоре, смањују количини инокулума, али не искорењују појаву болести с обзиром да се паразит разноси ветром. Хемијске мере заштите кукуруза у пракси се не користе.

Бранко Галовић дипл. инж. Заштите биља

[Autor]

Članci