[Stanković VladimirUčesnik]

Medonosno bilje ima veliki značaj u pčelarstvu. Poboljšavanje paše je posebno važno u uslovima prenaseljenosti košnicama, pa medonosno bilje može znatno doprineti da pčelinja društva budu jača a pčelarenje ekonomičnije.
Setva medonosnog bilja zahteva veliko angažovanje ljudskog rada, sredstava i obradivog zemljišta. Setva medonosnog bilja samo radi pčelinje paše najčešće nije ekonomična, pa ove biljke treba iskoristiti za još nešto, zelenišno đubrivo, seno i drugo. Rezultati setve medonosnog bilja u pčelarstvu mogu biti: otklanjanje bespašnih perioda, jačanje polenske paše i stvaranje nove glavne paše za pčele.
Za utvrđivanje medonosnih biljaka dovoljno je poznavanje samo nekih od njihovih organa: stabla (stabljike kod zeljastih biljaka), lišća i cveta.
U okviru jedne biljne zajednice, pojedine vrste biljaka ili pojedine biljke, u određenom vremenskom periodu, svojim obilnim cvetanjem i medenjem mogu da na sebe privuku dosta pčela iz njihove okoline. To ni u kom slučaju ne narušava zajednicu, već takva biljka u to doba samo preovlađuje nad ostalim biljkama. To potvrđuje i činjenica da apsolutno čistog (jednocvetnog) meda skoro nema, pa ma se to radilo o najizrazitijim medonošama.
Najznačanije medonosne biljke su:
Facelija – je jednogodišnja biljka čiji cvetovi daju velike prinose nektara. Računa se da se s nje može skupiti 500 do 1 000 kg/ha meda. Počinje se granati već u donjem delu stabljike. Na svakoj grani nalazimo grančice koje nose sitne cvetove. Latice su u gornjem delu ljubičaste, a pri dnu prelaze u belu boju. Faceliju možemo sejati u svako doba godine ako je vreme povoljno, a zemljište pravilno pripremljeno za setvu. Ipak, najčešće je sejemo od februara do maja, a ako je vreme vlažno i u junu. Najbolje je posejati tokom marta jer je u to vreme dovoljno vlage u zemljištu i još ne kreće intenzivan rast korova.
Zvezdan − Višegodišnja biljka iz porodice leptirnjača sa tankom stabljikom, zbog čega često poleže. Listovi su složeni. Cveta od maja do oktobra i daje dosta nektara i cvetnog praha.
Lavanda – je veoma poželjna kao medonosna biljka. Cveta od juna do avgusta, u vreme kada je smanjen izbor za pašu. Po izlučenom nektaru lavanda ima prinos od preko 500 kg/ha meda. Ovakav med je aromatičan i lekovit, a kao hrana pčelama, poboljšava njihov imunitet.
Neven – osim nektara, daje i polen. Cveta od juna do oktobra. To je značajno za pčele, jer u ovo vreme teško pronalaze cvetni prah. Neven je i jako antioksidacionog sredstvo, a to se povoljno odražava na zdravlje pčelinjeg društva.
Žalfija – cveta od maja do kraja jula. Sa jednog hektara je moguće dobiti do 500 kg meda. Cvetovi su bogati nektarom i odlična su pčelinja paša. Med je osvežavajuć, zbog velikog procenta C vitamina. Može da bude i svetle i tamne boje, a jedan je od vodećih za lečenje.
Morač – Ova biljka cveta od od jula do oktobra. Pčele privlači velikom produkcijom. To je posebno važno, jer pri kraju perioda cvetanja morača postoji mali broj medonosnih biljaka. Med je aromatičnog, slatkog ukusa.
Šafran – cveta samo tokom marta, dve ili tri nedelje i omogućuje najraniju pašu. Međutim, pčelama više daje polena, nego nektara. Njegova sadnja se posebno preporučuje u zaštitinim pojasevima, pored puteva, naseljenim mestima, na neiskorišćenim zemljištima.
Vladimir Stanković, PSSS Negotin

[Autor]

Članci