Vino je podložno raznim negativnim promenama usled neadekvatnog čuvanja. Jedna takva promena (mana) je vinski cvet. Vinski cvet predstavlja kožastu navlaku na površini vina, beličaste ili sivožućkaste boje. Stvaraju je tzv. divlji kvasci u kontaktu sa vazduhom. Ovi kvasci se po svojim osobinama razlikuju od pravih, vinskih kvasaca. Dok pravi kvasci vrše alkoholno vrenje šire i kljuka, divlji kvasci upšte ne stvaraju ili tek u maloj količini stvaraju alkohol iz šećera. Najčešće se takvo vino nalazi u otpražnjenim sudovima pri visokoj spoljnoj temperaturi, na čijoj se površini, u prisustvu vazduha razmnožavaju divlji kvasci, obrazujući beličastu odnosno sivo-žućkastu navlaku. Navlaka vremenom može i da oteža zbog čega dolazi do otkidanja njenih delova, koji tom prilikom padaju na dno suda. Pri tome može doći i do jačeg zamućenja vina. Prilikom sipanja ovakvog vina u čaše dolazi do razbijanja skrame na sitnije deliće koji po izgledu podsećaju na cvetiće, te otuda i naziv za ovo kvarenje. Kvasci vinskog cveta u toku svoje aktivnosti razlažu alkohol najpre u sirćetnu kiselinu, a zatim u CO2 i H2O ili potpuno razvodene vino. Takođe razgrađuju i kiseline vina i druge materije koje utiču na punoću njegovog ukusa. Pri jačem napadu delovi cveta se otkidaju i padaju na dno i vino može i jače da se zamuti. Ukoliko se javi navlaka na ovu pojavu treba reagovati što pre da ne bi došlo kvarenja ukusa i mirisa vina. Najpre treba dopuniti sud, tako da deo vina, zajedno sa cvetom, prelije sud i navlaka na taj način odbaci. Ukoliko je navlaka starija i došlo je do zamućenja vina ono se mora profiltrirati uz sumporisanje, a potom obaviti zatvoreno pretakanje.
Ukoliko se pravilnom negom vina isključi njegov kontakt sa vazduhom i ukoliko je temperatura čuvanja vina niža, te ako je i procenat alkohola vina viši, tada postoji mala verovatnoća da za pojavu vinskog cveta i kvarenje vina.
Cvetković Slađana
Cvetković Slađana