Malinina mušica predstavlja ekonomski značajnu štetočinu maline. U godinama njen intezivnije pojave može smanjiti prinos i do 90%. Osim direktnih šteta, svojom ishranom na izdancima pospešuje razvoj patogenih gljiva koje izazivaju njihovo sušenje.
Malinina mušica prezimljava u stadijumu lutke u žemljištu. Do aktivacije imaga dolazi u maju mesecu kada polaže jaja na izdanke maline. Iz jaja se pile larve koje se ubušuju u izdanke hraneći se ispod epidermisa. Ove larve završavaju razviće za 10-15 dana. Odrasle larve se preobražavaju u lutku. Malinina mušica može imati 3-4 generacije godišnje.
U uslovima jače pojave , suzbijanje malinine mušice je veoma teško. Za suzbijanje ove štetočine mogu se primenjivati mehaničke i hemijske mere. Od mehaničkih mera preporučuje se obrada zemljišta, orezivanje i spaljivanje infestiranih izdanaka čime se značajno smanjuje populacija prezimljujuće forme.
Najvažnije je uspešno suzbiti prvu generaciju. Neophodno je feromonskim klopkama utvrditi početak leta mušice i tada obaviti tretiranje koje je namenjeno suzbijanju imaga pre nego što položi jaja. Suzbijanje larvi je dosta otežano pošto one uglavnom žive ispod epidermisa. Dopunsko suzbijanje imaga se može uraditi posle berbe maline. Od insekticida za suzbijanje malinine mušice mogu se koristiti neonikotinoidi, piretroidi.
Nikola Petrović
Nikola Petrović