[Stefanović DejanUčesnik]

Komercijalna mineralna đubriva oznake NPK najčešće prikazuju tri broja koja označavaju ukupan procenat tri primarna makroelementa: azot (N), fosfor (u obliku P2O5) i kalijum (u obliku K2O).
Na dostupnost hranljivih materija mogu uticati brojni faktori (hemijska i fizička svojstva zemljišta, uslovi životne sredine i karakteristike biljaka itd). Nije neobično da vinova loza u vinogradu ili delovima vinograda pokazuje nedostatke hranljivih materija tokom perioda vegetacije, čak i kada se poštuje adekvatan plan upravljanja hranljivim elementima. Činjenica da se đubrenje primenjuje ne znači da su oni i dostupni. Biljke većinu svojih hranljivih materija i vode dobijaju iz zemlje kroz korenov sistem.

Azot

Azot (N) je uključen u skoro svaki metabolički proces koji je u vezi sa procesom rasta kod rastu vinove loze, uključujući i porast bobica i čini oko 1-2% ukupne suve mase vinove loze. Azot je esencijalna komponenta funkcionisanja proteina i hlorofila u listovima, a time i fotosinteze.
Vinova loza sa niskim sadržajem azota uglavnom pokazuje slab porast i bujnost, kao rezultat smanjene sinteze proteina i fotosinteze. Vinova loza sa nedostatkom azota takođe će pokazati žutilo listova i zelenog tkiva. Ovaj simptom ukazuje na nedostatak sadržaja hlorofila u listovima (zelenim delovima biljke), što je dokaz smanjenog fotosintetskog kapaciteta. Požutelo lišće pri većem nedostatku može opasti sredinom sezone, što može dovesti do odloženog zrenja i u ekstremnim slučajevima defolijacije i gubitka grozdova. Vinova loza sa nedostatkom azota može proizvesti manje grozdove sa manjim brojem sitnijih bobica.
Visok (prekomereni) sadržaj azota takođe može negativno da utiče na produktivnost vinove loze, zbog snažnog rasta vegetativnih delova što dovodi do zasenčenja, smanjenja zametanja plodova i slabe rodnosti, a može negativno uticati i na kvalitet grožđa i vina.

Fosfor

Fosfor (P) je uključen u prenos energije unutar biljnih ćelija (ATP i ADP, značajni za metabolizam biljke) i sastavni je deo ćelijskih membrana i jedinjenja uključenih u asimilaciju i metabolizam ugljenih hidrata. On čini približno 0,1 do 0,3% suve materije vinove loze.
Nedostatak fosfora kod vinove loze može dovesti do smanjene bujnosti vinove loze (usporen metabolizam biljke – biljka sporije raste) i žućenja međunervnog tkiva bazalnih listova. U ekstremnim slučajevima može se primetiti crvena promena boje međunervnog područja bazalnih listova, praćena ranom defolijacijom ovih listova. Ovi simptomi se nekada mogu pomešati sa virusom uvijenosti lista vinove loze (Grapevine leaf roll virus). Takođe se može primetiti slabo kretanje pupoljaka i zametanje plodova.
REđe je da višak fosfora izaziva direktan problem za vinovu lozu, međutim, može ograničiti unos drugih esencijalnih elemenata. Višak fosfora može izazvati nedostatak kalijuma, kao i nedostatak mikroelemenata, pri čemu su prvo pogođeni gvožđe i cink.

Kalijum

Kalijum (K) čini do 3% suve materije vinove loze i važan je sastojak grožđa, a time i vina. Uloga kalijuma je da doprinese regulaciji kretanja vode unutar vinove loze obezbeđujući električnu ravnotežu za anjone u vakuoli biljnih ćelija i održavajući čvrstoću ćelija. Njegova fiziološka uloga se veže za sintezu ugljenih hidrata, te je važan za postizanje visokog kvaliteta grožđa. Kod obojenih sorata, kalijum je važan za razvoj boje bobica. Utvrđeno je da učestvuje u kontroli kiselosti i pH grožđanog soka.
Nedostatak kalijuma se izražava kao ivično žutilo listova kod belih i ivično crvenilo listova kod crvenih sorti, praćeno uvijanjem marginalnih delova starijih listova i nekrozom marginalnih delova lista, pa i defolijacijom u težim slučajevima deficita. Kalijum se lako mobiliše u vinovoj lozi, pa pojava simptoma kreće najpre od bazalnih listova ka mlađim, kako loza raste. Nedostatak kalijuma se obično javlja od početka do sredine leta. Simptomi će se verovatno pojaviti u fazi šarka i nastaviti tokom zrenja jer je potražnja za kalijumom tada najveća.
Drugi manje uobičajeni simptomi uključuju smanjenu težinu grozda, neravnomerno sazrevanje bobica. Kao i fosfor, visoki nivoi kalijuma najčešće ne utiču direktno na lozu, ali mogu ograničiti unos kalcijuma i magnezijuma (i izazvati njihov deficit) i povećati pH nivo grožđanog soka. Time će višak kalijuma u ​​povećati pH u vinu i smanjiti njegovu kiselost, što utiče na ukus i stabilnost vina. Kalijum je generalno vezan za negativno naelektrisane čestice gline u zemljištu, tako da kod vinogradi koji su zasnovani na zemljištu obogaćenom glinom dostupnost kalijuma često nije značajniji problem.

[Autor]

Članci