Mačiji rep (Phleum pratense L) je višegodišnja biljka iz porodice trava. Poreklom je iz Evrope. Daje krmu odličnog ukusa i kvaliteta, a koristi se kao sveža-košena, napasanjem, kao seno i kao silaža. Preporuka je da se u svežem stanju više koristi kroz košenje nego kao ispaša. Živi u proseku 4-6 godina, a može i do 8 godina.
Cveta krajem juna, a sazreva do kraja jula.
Glavna masa korenovog sistema, koji je nežan i rastresit se nalazi od 30-40 cm dubine u orničnom sloju. Može da naraste od 100-130 cm visine.
Otporna je na niske temperature. Loše podnosi visoke temperature i dugotrajnu sušu. Najbolje joj odgovaraju srednje teška do teška, glinovita i plodna zemljišta. Ima slab indeks konkurencije 1. Klija na 5⁰C. Dobro podnosi, tolerantna je i na zemljišta sa nižom pH vrednošću.
Kao predusev odgovaraju joj žitarice i jednogodišnje mahunarke. Osnovnu obradu uraditi na dubinu do 30 cm.
Kada se seje sam u setvi se koristi 10-11 kg/ha deklarisanog semena. U smeši sa lucerkom seje se 3-5 kg/ha semena mačijeg repa i 9-12 kg/ha lucerke, a kada je u smeši sa crvenom detelinom seje se 4-6 kg/ha semena mačijeg repa i 8-11 kg/ha semena crvene deteline . Seje se plitko na dubinu do 1 cm.
Odlično reaguje na prihranu azotom. Dobro podnosi gaženje, ali vrlo loše reaguje na nisko košenje i kao što je gore napisano intezivnu ispašu. Kao ispaša se može koristiti u prolazu, bez zadržavanja. Zbog svoje osobine da stiže za košenje kasnije od većine drugih gajenih trava najčešće se seje sama ili ređe u smešama.
U povoljnim godinama kada je primenjen azot kroz prihranu, može dati 2-3 otkosa. Najveća dobijena masa je u prvom otkosu, a kosi se u fazi pojave cvasti. Daje oko 40 t/ha zelene mase. Masa dobijenog sena može biti do 10 t/ha.
Pored uloge u poljorivredi kao kabasta stočna hrana ima svoju ulogu i u podizanju travnjaka koji se neće nisko kositi i koji se slabije koriste.
admin
admin