Na strnim žitima se javlja više vrsta lisnih vašiju, od kojih su najzastupljenije i najbrojnije velika žitna vaš (Macrosiphum (Sitobion) avenae) i sremzina lisna vaš (Rhophalosiphum padi), koja je i najznačajniji vektor virusa.
Lisne vaši pri visokoj brojnosti u klasanju i mlečnoj voštanoj zrelosti mogu da prouzrokuju značajnija smanjenja prinosa. Štete koje prouzrokuju lisne vaši mogu da budu direktne i indirektne. Direktne štete nanose isisavajući sokove iz lista, stabljike i klasa. Dok indirektne štete nanose kao prenosioci virusa.
Prilikom prenamnoženja lisnih vaši u njihove kolonije se naseljavaju i brzo umnožavaju predatori, korisni insekti koji smanjuju brojnost lisnih vašiju na tolerantan nivo. Pored predatora, snižavanju brojnosti doprinose i česte i jake kiše. Najznačajniji prirodni neprijatelji su larve i adulti bubamara (Coccinellidae), larve osolikih muva (Syrphidae) i neke vrste mrežokrilaca iz roda Chrysopa. Međutim, i pored toga često je neophodno obaviti hemijsku zaštitu useva od ovih štetočina. Tretiranje se ne preporučuje nakon početka faze mlečnog zrenja. Pri obavljanju hemijske zaštite neophodno je da se vodi računa da se ne ugrozi populacija predatora. Hemijska zaštita se može obaviti preparatima na bazi: deltametrina (Decis 2,5-EC, Futocis EC-2,5), bifentrina (Talstar 10-EC, Futocid –EC), dimetoata (Perfekthion, Dimetogal, Fosfamid 40-EC) i drugim preparatima registrovanim za suzbijanje lisnih vašiju u pšenici i ječmu.
Jelena Grbić, dipl. ing. zaštite bilja
Grbić Jelena
Grbić Jelena