[Mijušković DraganUčesnik]

Летња сетва поврћа

Поврће за летњу сетву треба да буде кратке вегетације, које убрамо током јесени и зиме.Током летњих месеци највећи проблем представља, вода тј. редовно наводњавање.
Од култура најчешће се за јесењу бербу гајимо: купусњаче, салате, шаргарепа, ротквице, роткве, репе,ниски пасуљ, краставци, тиквице, цвекла, празилук, спанаћ, келраба, рукола, ендивија.
У продаји има и готовог расада, док један део повртара производе расад за своје потребе. Код нас директном сетвом се сеје шаргарепа која тражи растресита земњишта након скидања претходног усева довољна је плитка обрада, али површина мора бити добро припремљена и на гредице. Дубина сетве се креће од 1,5 цм на тежем земљишту док на лакшим до 2,5 цм.
Клијавост семена код шаргарепе у пољским условима 60% и да дуго ниче. У периоду клијања, ницања и младих биљака, шаргарепа је веома осетљива на недостатак воде. У овом периоду значајно је да земљиште има сталну и умерену влажност. Међуредни размак треба да буде око 15 цм, а размак у реду од 8 цм до 10 цм. Овакав размак је идеалан, јер обезбеђује довољно вегетативног простора за раст биљке (корена).
Заливне норме зависе од временских прилика и особина земљишта. У првом периоду раста, шаргарепа слабије усваја хранива. Два месеца након сетве, усвајање постаје интензивно и тада треба пажњу посветити ђубрењу. Вршити редовно плевљење, и заштиту по потреби.
Шаргарепа коју смо посејали током летњих месеци пристиже за вађење крајем октобра и почетком новембра. Летњом сетвом обезбеђујемо континуирано снабдевање тржишта свежом шаргарепом.
Спанаћ може успешно да се гаји у овом периоду али је веома осетљив на недостатак воде и треба га гајати само ако можете осигурати редовно заливање. Сетва се обавља крајем јула и током августа, а зимска сетва се обавља у септембру. Земљиште треба да је добро припремљено, семе сејемо на дубину од 2,5 – 4 цм. Међуредни размак се креће од 15 цм до 30 цм, а размак у реду од 3 цм до 7 цм. Међуредни размак зависи од сортимента, квалитета земљишта и агротехничких мера.
У баштама, на мањим површинама, берба спанаћа обавља се сукцесивно, беру се појединачни листови. Целе биљке се беру када имају пет до шест крупнијих листова.
На нашим теренима најчешће се у овом периоду гаје купусњаче и то: касни купус, кељ пупчар, кељ, раштан. У овом периоду се сади расад и потребно је обезбедити добро наводњавање, које ће осигурати пријем расада добар развој биљака.
Расад касног купуса треба да је добро развијен са четири до шест листова. Садњу купуса обавити на међуредни размак 50 цм до 70 цм, а размак у реду 40 цм до 60 цм. Саднице раштана требају да имају четири до шест листова, а саде се на размак 60 цм x 40цм.
За све купусњаче треба обезбедити добро наводњавање и заштиту од штеточина, посебно од бувача.
Цвекла, репа, ротква и ротквице – због кратке вегетације, ове повртне културе се могу гајати и као пострни усеви. Дубина сетве семена је 2-3 цм. Међуредни размак за цвеклу, репу и роткву је 30 цм до 40 цм, а размак у реду око 10 цм. За ротквице је потребно мање међуредно и редно растојање. Сетва може да се обавља у више наврата, како би се обезбедила дуготрајна берба.
Празилук у време садње расад треба да има четири до шест добро развијених листова. Међуредни размак је од 25 цм до 50 цм, а размак у реду између 10 цм и 15 цм. У баштама размак између биљака може бити мањи 25 x 10 цм.
Празилук има изражене потребе за водом, посебно непосредно након садње. Усев је потребно редовно окопавати и прихрањивати. Празилук за употребу стиже већ током јесени, али може остати на гредици током зиме или се извади и складишти у песку и пластеницима.
Зелена салата има кратку вегетацију и треба бирати сорте које се намењене за касну производњу. За свој раст и развој салата захтева довољно влаге. На високим температурама, изнад 20ºЦ, формира се мања главица и брже долази до процветавања. Може да се сеје директно на отвореном или се могу произвести саднице салате. Осим зелене салате могу се сејати рукола, келераба и ендивија.

ПССС Јагодина
Саветодавац Драган Мијушковић

[Autor]

Članci