[Andrejić IgorUčesnik]

S obzirom na veliku potražnju i visoke cene lešnika, ova kultura se smatra izuzetno rentabilnom za gajenje. Sam sistem gajenja nije komplikovan, zadovoljava se skromnijim uslovima, ne napadaju ga brojne bolesti i štetočine, a što je veoma bitno, većinu proizvodnih operacija je moguće maksimalno mehanizovati. Najveću manu u tehnologiji proizvodnje lešnika je zasigurno spor povraćaj kapitala. Međutim dobra stvar u toku ovog dugog čekanja da leska prorodi je što je lešnik stabilna roba pa njegova cena i potražnja ne osciliraju previše posmatrano u dužem vremenskom roku.
Uspešna proizvodnja leske moguća je na temperaturama u rasponu od +35 C^o do -25C^o u zavisnosti od njegovog genetičkog porekla. Rani prolećni mrazevi od -4 C^o, do -6⁰ mogu da oštete mlade letoraste i do 50%.
Leska je heliofit i izrazito voli svetlost. U našoj zemlji svetlost nije ograničavajući faktor, samo je potrebno uskladiti gustinu sklopa i uzgojni oblik sa uslovima osvetljenja.
U uslovima deficita vode plodovi leske opadaju, cvetni pupoljci se ne formiraju i dolazi do smanjenja vegetativne mase (krune). Drugim rečima, od ključne je važnosti izbor uzgojnog oblika i gustini sadnje jer leska rađa samo na osvetljenim delovima žbuna ili krune, odnosno više stabala ili žbunova po hektara ne znače i više roda. Zato je u većini slučajeva za rentabilnu proizvodnju ove voćne vrste neophodan sistem za navodnjavanje “kap po kap”.
Leska se oprašuje putem vetra, pa ja legani povetarac u vreme cvetanja vrlo koristan za njeno oprašivanje.
Pravilan izbor zemljišta od izuzetnog je značaja jer direktno utiče na ekonomske efekte proizvodnje, pa tako kvalitetnom obradom zemljišta stvaramo uslove da voćke prvih godina brzo razviju svoj uzgojni oblik i korenov sistem. Leska najbolje uspeva na zemljištima neutralne do slabo kisele reakcije pH od 5 – 7,5 sa sadržajem humusa preko 3%.
Gajenje leske u obliku žbuna može biti od samo jedne sadnice ( najčešće se tako sadi), ili od više sadnica posađenih na manjem rastojanju jedna od druge ( sadnja u buketu). Osnovne grane žbuna se formiraju iz izdanaka korena.
Najveći broj sorti leske je samobesplodan zato ih prilikom sadnje treba saditi uz obavezno prisustvo oprašivača. Sorte oprašivači treba da su polno kompatibilni sa glavnim sortama, da imaju dobru klijavost polena i da im se vreme cvetanja podudara. Pri razmeštanju sorti treba treba ih grupisati po vremenu zrenja i to tako da svaka sorta bude u jednom većem kompleksu , što je takođe važno i kod kasnije primene hemijske zaštite, jer su sorte različitog stepena otpornosti i osetljivosti.

Najprisutnije sorte leske u Srbiji:

Tonda Gentile Romana – kod nas poznat i kao Rimski ukusni. Omotač je duži od ploda, ljuska je tanka, kestenjasto prugasta. Jezgra je veoma kvalitetna, randman je oko 45%.
Tonda Gentile delle Langhe – žbun srednje bujnosti, daje dosta izdanaka i rano cveta. Plodovi su okruglasti sa zaoštrenim vrhom, u grozdu ih ima 2 – 3 i sitni su, mase u proseku odo 2,5 grama.
Tonda di Giffoni – protandrična sorta, loš oprašivač. Plod je okruglastog oblika, rednje krupan, mase oko 2,5 grama, u grozdu ih u proseku ima 2 – 3. Okruglasti omotač je duži od ploda, ali kad sazri plod lako ispada iz njega. Randman jezgre je oko 46%.
Istarski dugi – Bujna i rodna sorta. Protandričan je
Ennis – Rodna je sorta, pre svega zbog krupnih plodova (4,7 grama u proseku) i dobrog zametanja.Randman 49%. Stablo je bujno, uspravno. Omotač ploda je srednje razvijen i plodovi pri tresenju lako ispadaju.

[Autor]

Članci