Парадајз у буквалном преводу значи рајска биљка и није чудо што је најважније поврће. Са напретком науке и медицине долази се све више до сазнања о његовој лековитости. У плоду парадајза има витамина Б групе, Ц, Е, К и П, а од минерала има највише калијума, натријума, гвожђа, калцијума, јода и цинка. Усев одгајен на отвореном даје плодове са двоструко више витамина Ц него из пластеника. Он садржи и материје које могу слободно да се назову биљним антибиотицима, јер штите наш организам од штетних бактерија. Такође, садржи разне ферменте, органске киселине, целулозу и пектин. Конзумирање парадајза поправља крвну слику, помаже лечењу артритиса, реуме, превентива је запаљењу слепог црева, снижава уреју и шећер у крви. Зато је веома важно да се користи у исхрани деце, али и одраслих. Од свих тих заштитних материја ипак је најважнији ликопен. То је биљни пигмент из групе каротеноида од кога парадајз добија лепу црвену боју. Парадајз је главни извор ликопена, а има га још и у лубеници, шаргарепи и паприци. У 100 грама крупноплодног парадајза има 6 милиграма ликопена, а у ситноплодном, нпр. черију, има 11 мг. Ликопен није неопходан у људској исхрани зато што не спада у градивне материје, али је врло важан у здравственој заштити у борби против слободних радикала као јак антиоксиданс, чак је јачи антиоксиданс од витамина Ц и Е. Познато је да слободни радикали оштећују ћелијске мембране и изазивају мутације на генетском материјалу, што може да доведе до канцера. Ликопен их неутралише и спречава њихово даље стварање. Као чиста супстанца он је у облику кристала црвене боје, кристалише на 172 ⁰Ц, не раствара се у води већ у уљу и стабилан је при термичкој обради. Ова чињеница је важна у припреми парадајза за исхрану уз додатак уља, јер се приликом кувања ликопен лакше ослабађа из разорених ћелија и одмах раствара у уљу и тако бива доступнији за апсорпцију у цревима. Најбоље је да се поједе цео плод парадајза, јер ликопен има јаче дејство у синергији са осталим корисним материјама из плода. Због велике количине калијума у плоду не треба га јести посољеног, зато што је натријум антагонист у крви са калијумом, а калијум је потребнији организму. Примећено је да народи, чија је исхрана богата парадајзом, нпр. на Медитерану, мање оболевају од „модерних” болести срца, крвних судова и рака.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево
Radić Dragomir
Radić Dragomir