[Cvetković SlađanaUčesnik]

Ledeno vino, jedno od najslađih grešaka koje je priroda ikada napravila, a stvara ga grožđe i hladna klima. Pravo ledeno vino jedno je od najteže pogođenih vina za proizvodnju. Pravi je izazov za berače, napolju na temperaturama ispod nule, u mraku, na klizavom brdu, usred smrznute zime jer se berba  vrši noću ili u samu zoru pošto je tad temperatura najniža . To je ledeno vino.

Pretpostavlja se da su  u Nemačkoj, tokom posebno hladne zime u XVIII veku, vinari bili prisiljeni da stvore proizvod od grožđa dostupnog za berbu. Vina koja su nastala iz te berbe imala su neverovatno visok sadržaj šećera, uz odličan ukus. Tako je tehnika postala popularna u Nemačkoj. Do sredine 1800-ih, region Rheingau je pravio ono što su Nemci nazivali eiswein (ledeno vino).
Tajna ledenog vina je prerada smrznutog grožđa na oko -7 ° C. Grožđe se bere smrznuto na samoj vinovoj lozi i odvozi u vinariju na preradu. Presovanje zaleđenog grožđa iz vinograda je veoma teško pošto su bobice tvrde kao kamen na, zbog čega pojedini vinari čekaju da se malo omekšaju na temperaturu do -4 C stepena. Većina vode koju bobica sadrži izdvoji se kao led koji se odbacuje, a zadržavaju rastvoren voćni sadržaj u kojem dolazi do visoke koncetracije šećera. Naravno, to utiče na prinos jer se od ukupne mase grožđa konačno samo oko 10–20% tečnosti u ovom smrznutom grožđu koristi za ledeno vino. Ovako isceđena šira sadrži i do 450 grama šećera po litri. To uslovljava daleko dužu fermetaciju koja traje od nekoliko meseci do pola godine, dok kvasci imaju veliki problem da šećere pretvore u alkohol. Fermentacija se i obavlja na niskim temperaturama kako bi vino zadržalo kiselinu i svežinu kao svoje posebne adute. (Ovo je dugo, sporo, fino vrenje!). Kada je sve gotovo, vina imaju oko 10vol% alkohola i raspon od oko 160–220 g / L zaostalog šećera i kao takvo dvostruko je slađe od npr. Coca-Cole!

Od grožđa koje dobro uspeva u hladnim klimatskim uslovima najbolje se proizvode ledena vina, a među njima su: Cabernet Franc, Merlot, Gevurztraminer, Riesling, Gruner Veltliner, Chenin Blanc i Vidal Blanc. Cabernet Franc zapanjuje sjajnom narandžasto-rubin nijansom.

Za istinsko ledeno vino potrebna je hladna klima gde se grožđe bere smrznuto na vinovoj lozi. Proizvodnja ledenih vina je skupa. Ledeno vino zahteva 4-5 puta više grožđa. Osim toga, svo grožđe je ručno ubrano. Ovi su proizvodi koji su obično označeni kao „iced wine“ ili jednostavno „desertno vino“.

Kada je u pitanju starenje ledenog vina većina ljudi veruje da ledena vina mogu da stare samo oko 10 godina, ali određene sorte (Rizling i gruner Veltliner) stare duže. Ovako dobijeno vino pruža  trnce kiselosti u ledenom vinu, ali bez predugog odležavanja. Ta se iskra dugim odležavanjem smanjuje da bi se stvorilo sirupasto, ukusa melase, javora i lešnika ledeno vino.
Kako je ledeno vino desertno vino sa eksplozivnim voćnim ukusima i najpre visoko slatkog spektra, najčešće se služi sa pomalo suptilnim desertima koji sadrže dovoljno masti da uravnoteže profil ukusa. Ali najčešće su desert samo po sebi. Pošto nastaje u ledu, tako ga treba i servirati, dobro ohladiti pre iznošenja kako bi ultimativna slast za trenutak bila prikrivena niskom temperaturom, a onda eksplodirala u ustima. Sjajna  opcija spajanja sa ledenim vinom bili bi mekši sirevi. Nekoliko poslastica koje se dobro slažu sa ledenim vinom: torta od sira, torta od vanile, sladoled i mus od bele čokolade.

[Autor]

Članci