Lavanda se zbog velike potražnje sve više gaji u našim krajevima pa je i potreba za novim sadnim materijalom sve veća.
Razmnožavanje lavande može biti vegetativno i generativno. Vegetativno razmnožavanje se obavlja deljenjem starih bokora i oživljavanjem reznica. Dok se generativno razmnožavanje obavlja direktnom setvom na parceli i razmnožavanje proizvodnjom rasada. Deljenje starih bokora se retko koristi u proizvodne svrhe. U praksi se najčešće koristi razmnožavanje oživljavanjem reznica.
Reznice se dobijaju odsecanjem delova dužine 15-20cm sa trogodišnjeg ili četvorogodišnjeg izdanka. Odsecanje izdanaka se obavlja u proleće, reznice se stavljaju u pesak ili u dobro pripremljenu zemlju. Reznice se stavljaju na oživljavanje na dubini 4-5cm, međuredno rastojanje je 6-10cm dok je rastojanje u redu 2-3cm. Reznice je potrebno redovno zalivati i uništavati korove sve do jeseni kada se rasađuju na stalno mesto.
Postoji i način razmnožavanja koji se retko koristi, a obavlja se tako što se biljka lavande stare tri do četiri godine zagrnu zemljom u visini do 30cm. Biljke je potrebno redovno zalivati, u jesen se biljke odgrnu odrežu se grančice i posade na stalno mesto.
Direktna setva iz semena se primenjuje samo u naučnoistraživačke svrhe. Najčešće se lavanda rasađuje setvom semena za proizvodnju rasada, a onda se rasađuje na stalno mesto. Rasad se može proizvoditi u proleće i odmah rasađivati, ili se proizvodi u leto pa se rasađuje na jesen. Jesenja sadnja ima niz prednosti jer je primanje sadnica koje su zasađene u jesen bolje i ove biljke se u prvoj godini bolje razviju i daju izvesnu količinu cvetova.
Valentina Kovačević
Valentina Kovačević