[Stojkić SlavicaUčesnik]

Lale su u stvari baštensko cveće, ali se mogu, kao zumbuli i narcisi, gajiti u saksiji ili dekorativnoj činijici, a na prozoru cvetaju u vreme kada su napolju u bašti cvetne leje još pokrivene snegom. Ovo lepo ukrasno cveće donešeno je u Evropu iz Turkestana, svoje postojbine. Do danas je u Holandiji, njegovoj drugoj domovini, odgojeno više hiljada vrsta. Na tržištu se pojavljuje samo nekoliko stotina najlepših sorti. Lukovica lale je osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Stablo je čvrsto, oblo, 15 do 75 cm visoko, što zavisi od sorte i vrste, obraslo glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim lišćem. Svako stablo nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja ili nijansi: čisto beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom itd. S obzirom na cvetanje, sorte lala dele se u četiri grupe:
– rano cvetajuće,
– srednje rano cvetajuće,
– kasno cvetajuće i
– botaničke.

U svakoj grupi ima nekoliko podgrupa koje se međusobno razlikuju po vremenu cvetanja i obliku cveta. Među rano cvetajućim lalama postoje dve značajne podgrupe: sa jednostavnim i duplim cvetom. Niskog su rasta, tako da je njihova visina 25 do 35 cm. Lale su u stvari baštensko cveće, ali se mogu, kao zumbuli i narcisi, gajiti u saksiji ili dekorativnoj činijici, a na prozoru cvetaju u vreme kada su napolju u bašti cvetne leje još pokrivene snegom. Pošto želim da ljubitelje cveća upoznam sa gajenjem lala u saksiji za zimsko cvetanje u stanu, neće se obrađivati tehnologija gajenja u slobodnom prostoru. Za prisilno cvetanje (forsiranje) najbolje odgovaraju posebno pripremljene, tzv. preparirane lukovice rano cvetajućih sorti, uvezene iz Holandije. One se mogu nabaviti u jesen u našim semenarskim kućama. Lukovice moraju biti zdrave, neozleđene, po mogućnosti što krupnije i dosta tvrde. Treba ih nabaviti što ranije, tako da se u oktobru mogu pripremiti za sadnju. Lukovice se sade po tri komada u saksiju (čiji je gornji otvor u prečniku 12 cm), a u dekorativne činijice po 5 do 6 komada, što zavisi od veličine činijice napunjenom plodnom saksijskom zemljom. Pri sadnji izboji na lukovicama treba da dođu do visine ivice saksije ili činijice. Ovako zasađene lukovice treba držati na tamnom, umereno hladnom i dovoljno vlažnom mestu, najbolje u podrumu, i pokriti ih 10 cm visokim peskom. Treba voditi računa da ovaj pesak sve vreme malo vlažan. Do januara razviće se na lukovicama toliko žila da će one prodreti i kroz rupicu na dnu saksije, a i gornji deo biljke klica dostići će visinu od oko 10 cm. Ako se pipanjem u njoj oseti cvetni pupoljak, saksije ili činijice treba izvaditi iz peska i staviti u nezagrejanu sobu među zatvorene prozore. Zemlju u saksiji ili činijici treba dobro zaliti, a gornji deo biljke pokriti praznom saksijom ili tuljkom od hartije. Kad se pod saksijom klica sa cvetom dobro razvije, lale treba izložiti potpunom svetlu i premestiti u toplu sobu, gde će se uskoro razviti cvetovi.

(tekst rađen po modelu tekstova preuzetih sa interneta)

Slavica Stojkić
dipl.inž.poljoprivrede

[Autor]

Članci