[Zdravković AleksandarUčesnik]

Odrasli leptir je smeđesive boje, dok su zadnja krila svetlija i šira. Prednja krila su sivo smeđa, na prednjem kraju imaju dve poprečne tamne pruge i dve pege od kojih krajnja ima oblik potkovice sa dve beličaste tačkice. Pri kraju krila se nalazi tanka bela pruga koja u sredini obrazuje slovo M ili W. Dužina tela je 2 cm, a raspon krila 4-5 cm. U miru su krila složena iznad tela u vidu krova. Jaje je poluloptasto, spljošteno pri osnovi, sa radijalnim rebrima. Sveže položeno jaje je belo, sa ljubičastom mrljom na vrhu i isto obojenom prstenastom prugom oko sredine, dok je starije sivkasto ili zelenkasto. Boja gusenica varira od zelenkaste kod mlađih do smeđe kod starijih, a dužina se kreće do 5 cm. Starije gusenice su na leđima tamnije, dok se sa strane tela uzdužna, žutobela pruga. Lutka je sjajna, crvenkasto smeđa.

Ima dve generacije godišnje, prezimljava kao lutka u zemljištu. Leptiri prve generacije se javljaju tokom maja ili juna, aktivni su noću a hrane se nektarom korovskih biljaka. Ženke polažu jaja u gomilicama od 30-150 komada, u jednom nivou, 100 na naličje lišća, a u godinama masovnih pojava i na druge biljne delove. Mlade gusenice su zelenkaste boje, a pošto se u početku hrane na naličju lišća teško se zapažaju. Na listu izjedaju otvore nepravilnog oblika, a kad malo odrastu ubušuju se u glavice kupusnjača u kojima prave hodnike, zaprljaju ih izmetom, te umanjuju tržišnu vrednost proizvoda. Kad završe razvoj, gusenice se povlače u zemlju gde se ulutkavaju. Leptiri druge generacije javljaju se krajem jula i u avgustu. Gusenice druge generacije koje se sreću tokom avgusta i septembra su obično brojnije, pa su zbog toga i štetnije a može se delimično javiti i treća generacija.

Kupusna sovica je higrofilna vrsta, njena pojava i značajnije štete vezani su za vlažnije godine i biotope, naročito za terene koji se navodnjavaju. Od ratarskih biljaka najviše su napadnuti bujni usevi šećerne repe, sa velikom lisnom masom, mada mogu stradati i usevi suncokreta, soje, duvana, hmelja, heljde, konoplje, kukuruza i dr. U godinama masovnih pojava može biti uništena celokupna lisna masa (dolazi do golobrsta kad ostaju samo glavni lisni nervi) kupusa ili drugih krstašica, kao i salate, graška i drugih povrtarskih biljaka (čak i ukrasnih). Od korovskih biljaka gusenice kupusne sovice preferiraju krstašice i pepeljuge. Masovne pojave kupusne sovice obično traju jednu a ređe dve ili tri godine uzastopno, kada se može naći i 100-200 gusenica po m². Zbog globalnog otopljavanja i sve češćih suša, intenzitet pojave, a samim tim i ekonomski značaj kupusne sovice i drugih higrofilnih sovica je poslednjih decenija opao kod nas, ipak, i dalje treba pratiti njenu brojnost, pogotovo u vlažnim godinama i na navodnjavanim usevima, da bi se na vreme preduzele mere suzbijanja.

[Autor]

Članci