Врло значајна штеточина у пољопривредној производњи, космополитског распрострањења изузетно полифагна врста која напада преко 250 гајених биљака. У Србији развије 3 генeрације годишње, а презимљава у стадијуму лутке у земљишту. Прва генерација се развија током маја и јуна, друга у јулу, а трећа у августу и почетком септембра. Погодују јој влажна пролећа са високим температурама, и топла лета. Највеће штете гусеница прави на кукурузу, паприци, парадајзу, соји, сунцокрету, дувану. Женка може да полажи и до 500 јаја појединачно или у мањим групицама на горњу страну листа, цветове и плодове. Свеже положена јаја су беле боје , округла, величине 0,5 mm, а пред пиљење постају браонкаста. Развиће једне генерације траје до месец дана. Гусенице се на кукурузу најчешће хране свилом, а потом се завлаче под комушину клипова и изгризају зрна. Убушују се и у плодове паприке и парадајза, хране се њиховим садржајем. Овакви плодови су запрљани изметом, смањене тржишне вредности. Оштећења настала исхраном гусенице погодују развоју фитопатогених гљива проузроковача трулежи што причињава још већу штету.
Мере сузбијања: обрада земљишта (уништавање презимљујућих лутки), плодоред, сузбијање корова. За хемијско сузбијање се могу користити препарати на бази активне материје хлорантранилипрол у препорученим количинама примене и поштовања каренце.
Маст. инж. Јована Милетић, ПССС Зајечар
Jovana Miletić
Jovana Miletić