[Đorđević LjubišaUčesnik]

Osobine štetočine – Kruškina buva liči na cikade. Tokom leta su narandžaste, a tamnije što je bliža zima. Telo je dugo 2-4 mm. Imaju krupne crvene oči. Larve su spljoštene svetlo-žute boje. Napada samo kručku. Ima 3-5 generacija godišnje. Prezimljava kao odrasli insekat u pukotinama kore stabla i grana kruške. Pojavljuje se u rano proleće, krajem marta čim 2-3 dana se temperatura ustali i dostigne 5-10°C. Pari se u blizini pupoljaka ili oko pupoljaka, a kasnije i na lišću. Jaja polaže u nizu oko pupoljaka ili duž nerva lista i do 450 jaja bledo-žute boje, kada je temperatura iznad 100C. Razmnožavaju se jajima koja polažu u velikom broju. Sveže položena jaja su mlečno bele boje,potom svetlo žuta, u daljem razvoju dobijaju tamno žutu boju i pred piljenje su tamno žuta sa vidljivim ocelama. Jaja koja polažu u rano proleće su smeštena na vršnim pupoljcima,u grupama. Potom se jaja mogu naći na vršnim letorastima i tokom leta kada su temperature iznad 25°C, ženke polažu jaja na naličju pa i licu lista. Kruškina buva ima dve forme imaga: zimska koja su crvenkaste boje i letnja, zelene boje. To je štetočina intenzivne proizvodnje, u suprotnom i napuštenim zasadima nema ni kruškine buve.

Simptomi – Buva kruške pravi štete kao odrasli insekat i kao larva. Hrani se sisanjem sokova iz tkiva, što je naročito uočljivo na lišću, koje se pri jačem napadu kovrdža, dok letorasti zaostaju u porastu, a ponekad se i suše. Larve se hrane na svim mestima na kojima je najintenzivniji protok sokova a to su vršni letorasti u pazuhu listova ulaze i u cvetove, čašice plodova. Voćke dobijaju tamniji izgled zato što buve luče mednu rosu na koju se naseljava gljiva čađavica. Kovrdžanjem lišća buve smanjuju asimilaciju lista. U našim uslovima se tokom juna na donjoj strani lišća mogu naći kolonije larvi što znači da su i štete na kruški najveće u ovom periodu. Osim štetnog uticaja na porast i razvoj zeljastih delova kruške, kruškina buva je i prenosilac opasne bolesti kruške poznate kao mikoplazma. Prevremeno žućenje, zatim crvenilo i opadanje lišća, kao i kržljavost stabla i njihova slaba rodnost, znak su prisustva mikoplazme na stablima.
Mere zaštite – U suzbijanju kruškine buve veoma važnu ulogu imaju agrotehničke mere. Šta treba i šta se može učiniti da bi se izbegla situacija u kojoj je kruškina buva ne- zaustavljiva? Prilikom podizanja zasada treba birati manje bujne sorte, izbegavati radikalnu rezidbu, uravnotežiti mineralnu ishranu posebno azotom, zalivati samo kada je neophodno. Ovo su sve mere koje doprinose da nema previše intenzivnog prirasta na stablu. Međutim, na taj način mi nemamo ni željeni prinosi ako se redukuju sve ove mere, pa je hemijsko suzbijanje najčešće i osnovna mera borbe. Korekcija brojnosti se vrši prvo u jesen ako se u krušiku registruje 50 i više imaga na 100 otresanja. Tada se pre pojave prvih zimskih mrazeva i potpunog opadanja lišća primenjuju preparati na bazi piretroida kao što su Talstar 10 EC, Fastac 10 EC, Decis 2, 5EC, Fury 10 EC I drugi. U januaru i februaru mesecu kada dnevne temperature budu 5°C i više primenjuju se bela ulja. Registrovano je više preparata za tu namenu: Belo ulje, Galmin, Crveno ulje i dr. Na početku vegetacije treba pratiti dinamiku polaganja jaja i piljenje larvi da bi se odredio moment za njihovo suzbijanje koje treba obaviti pre nego što kruškina buva formira kolonije i počne sa lučenjem medne rose. U vreme masovnog piljenja larvi primenjuju se sa uspehom preparati na bazi aktivne materije abamektin:Vertimec 018-EC, Abastate i Voliam targo 063 – SC (koji ima osim abamektina još jednu aktivnu materiju). Treba znati pri primeni da se ova aktivna materija brzo razlaže na višim temperaturama. Zato se njemu mogu dodati mineralna ulja u koncentraciji od 0,25% Belog ulja, za produženje trajanja preparata (perzistentnosti). Najbolje je ponoviti tretman nakon 10-14 dana zbog razvučenog perioda piljenja larvi. Ako postoji u zasadu intenzivan prirast, tada u drugoj polovini leta, krajem jula i u avgustu mesecu, može populacija kruškine buve da se jako poveća. Iz tog razloga je održavanje brojnosti na početku vegetacije od presudnog značaja kao i ne preterano đubrenje i navodnjavanje.

Ljubiša Đorđević, dipl.ing.

[Autor]

Članci