[Lazović – Đoković NadaUčesnik]

Krupnik (Triticum spelta L.) je heksaploidna, gajena, plevičasta forma pšenice sa lomljivim
vretenom klasa.
Od obične pšenice krupnik se razlikuje po tankim, visokim stablima, sklonim poleganju i visokoj
energiji bokorenja. Pri žetvi klas ove pšenice raspada se na klasiće u kojima se nalaze najčešće
dva, a ponekad i tri zrna (caryopsis). Zrno ostaje čvrsto obavijeno plevama i plevicama, ( kod
neselekcionisanih populacija krupnika one se teško uklanjaju) pa je takav plevičasti plod
nepodesan za korišćenje u ishrani ljudi dok se zrno mašinski ne oljušti. Udeo ovih plevičastih
omotača u ukupnoj masi plodova je 25% do 35%. Morfološki, krupnik je veoma robusna biljka,
koja je tolerantnija na nepovoljne uslove spoljne sredine, nego obična pšenica, ali je
ustanovljena manja otpornost na sušu. U Pčinjskom okrugu može se gajiti na nadmorskim
visinama većim od 800 m. Prinosi zrna su manji nego kod obične pšenice, ali su variranja u
izmenjenim uslovima spoljne sredine manje izražena. Postoje ozime i prolećne forme
Dodatni troškovi prerade zrna u brašno uticali su na sve manji interes poljoprivrednih
proizvođača da gaje krupnik.
Hranljiva vrednost zrna krupnika ogleda se u:
• visok sadržaj ukupnih proteina (i do 19%),
• veći sadržaj esencijalnih aminokiselina,
• dosta prehrambenih vlakana (6%),
• vitamina B-kompleksa, mukopolisaharida (stimulišu imunološki sistem organizma),
• većim sadržajem ulja i mineralnih soli.
Jedina kod nas priznata sorta je Nirvana stvorena u Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom
Sadu. •.
Prinosi zrna su manji nego kod obične pšenice, ali su variranja u izmenjenim uslovima spoljne
sredine manje izražena. Prinosi mogu dostići i do 5 t ha-1 , najčešće oko 3 t ha-1 oljuštenog
zrna.
Najpodesnija je jednofazna žetva univerzalnim kombajnima,( adaptrianim za prava žita). kada su
biljke na prelazu iz voštane u punu zrelost. Zrno se odvaja od pleva specijalnim mašinama
’ljuštilicama’. Zakonski dozvoljena vlažnost zrna je 14% i ukoliko je veća od 15%, dosušuje se
prirodnim putem ili u sušarama. Zrna posle žetve ostaju čvrsto obavijena plevama i plevicama.
Na tržištu u prometu kao kategorija za krupnik, figurira plevičato seme ili zrno.
Zrno spelte pre meljave neophodno je oljuštiti, ljuštenje se obavlja mehanizovano u specijalno
dizajniranoj ljuštilici sa glatkim kamenom koji polira opnu kako bi je očistio, a sekator vrši
razdvajanje ljuske od zrna, posle čega sledi meljava na kvarcnom kamenu. Dalji postupak zavisi
od tipa brašna koji se želi dobiti.
-Treba da odstranjuje primese iz neoljuštene mase klasića. •
-Treba da ljušćenjem odvoji zrno od ljuske, procenat oljuštenih zrna najmanje 90% • Treba da ne
oštećuje i lomi zrno.
U ishrani domaćih životinja, kao koncentrovana hrana koriste se ostaci posle ljuštenja – omotači,
sitna i polomljena zrna. Krupnik se može gajiti i u krmnim smešama sa jednogodišnjim
mahunarkama, nadzemna biomasa je odlična kabasta hrana.“

[Autor]

Članci