[Mihailović TamaraUčesnik]

Ovo je najznačajnija štetočina krompira koja je redovno prisutna u svim lokalitetima gajenja krompira. Štete nanose i larva i imago.
Ima dve generacije godišnje u našoj zemlji. U odraslom stadijumu provodi zimsku dijapauzu, na dubini 20-25 cm, a izlazi u proleće pri temperaturi od 15 C. Ženka polaže jaja na donjoj strani lišća, u grupicama. Larve se ispile za nedelju dana i grizu donji deo lista dok nakon drugog presvlačenja se hrane po ivicama lista i brzo ga brste. Larve napuštaju biljke nakon 2-3 nedelje i spuštaju se u zemlju, na dubini 10 cm. Tu se preobražavaju u lutke. Nakon 1-2 nedelje pojavljuje se imago. Što se tiče intenziteta napada, uzima se prosečan broj imaga po jednoj kućici krompira, u vreme ovipozicije. Prosečan broj se dobija brojanjem imaga na najmanje 50 kućica, dijagonalno po polju.
Postoji dugoročna i kratkoročna prognoza intenziteta napada. Dugoročna se odnosi na brojanje prezimelih imaga. Ukoliko postoji 1 imago na 10 kućica krompira, može se prognozirati potreba za suzbijanjem larvi. Kratkoročna prognoza je preciznija i bazira se na broju jajnih legala. Ukoliko se na jednoj kućici nađe više od 0,5 jajnih legala, postoji potreba za suzbijanjem. Najefikasnije je suzbijati krompirovu zlaticu kada je u fazi larve.
Za suzbijanje krompirove zlatice mogu se koristiti različite mere: agrotehičke, mehaničke, biološke i hemijske. Agrotehničke mere podrazumevaju plodored, odnosno, izbegavanje gajenja krompira u monokulturi. Mehaničke mere obuhvataju sakupljanje imaga i najčešće se primenjuju na manjim površinama. Biološke podrazumevaju korišćenje preparata na bazi nekog živog organizma, dok hemijske podrazumevaju korišćenje insekticida. Najveća efikasnost u uništavanju zlatice klasičnim insekticidima se postiže kada se izleže 30-50% larvi. Larve prvog i drugog stupnja su najosetljivije na insekticide , I ukoliko se tada tretira -postižu se najbolji rezultati. Efikasnost insekticida zavisi od mehanizma delovanja i momenta primene. Za hemijsko suzbijanje koriste se insekticidi iz grupe neonikotinoida I piretroida.
Krsmanović Ljiljana dipl. Ing.
PSSS Beograd

[Autor]

Članci