[Zdravković AleksandarUčesnik]

Кромпиров мољац (Phthorimaea operculella) је врста пореклом из Јужне и централне Америке, а распрострањена је и врло штетна у топлијим подручјима света (нарочито у појасу екватора). Захваљујући интензивној трговини, глобалном отопљавању и прилагодљивости различитим климатским условима, мољац је данас скоро космополитска врста. У Европи је кромпиров мољац присутан од почетка 20. века (Италија, Шпанија, Португал) и веома штетан на Медитерану. У Србији је забележен 1994. године у околини Лесковца, без значајнијих штета. Врло велике штете регистроване су 2015. године, на подручју од Лесковца до Чачка и Горњег Милановца, а штета је било и у јужном банату и Бачкој.

Кромпиров мољац је олигофагна штеточина (храни се биљкама из фам. Solanaceae), а најштетнији је за ускладиштен кромпир. Дужина тела лептира је 6-7 mm, а распон крила је 10-15 mm. Предња крила су широколанцеласта, смеђежута са по 3 црне мрље, а задња су светло сива и обрубљена дугом ресицом. Јаја су овална, величине од 0,4 до 0,6 mm, свеже положена бисернобела, касније жута и тамнија. Гусенице су најпре беличасте до бледо смеђе. Кад одрасту дуге су од 13-15 mm, широке 1.5 mm, сивкастобеле или зеленкасто-сиве, са тамно смежђом главом, протораксом и аналном плочом.

Лутка је светло смеђа, дуга од , до 5.5 до 6.5 mm, у свиленкастом кокону дугом до 10 mm. Кромпиров мољац има 5-7 генерација годишње на Медитерану, а у Индији је регистровано 10-13. Код нас вероватно има 3-4 генерације на пољу и једну до две у складишту.

На пољу презиме одрасле ларве или лутке испод биљних остатака плитко у земљи, док у складишту могу презимети сви стадијуми, мада претежно презиме гусенице и лутке у кртолама. На пољу се лептири срећу од краја априла (почетком маја) све до октобра.

Активни су у сумрак и свануће, а дан проводе скривени између лишћа. Живе до 30 дана, хране се нектаром или медном росом. Женке после парења полажу 150-200 јаја (у просеку 165), појединачно или у групицама од 2-3 на наличје листова, стабљике и лисне дршке кромпира или на земљиште у близини биљака.

Када се кромпир налази при крају вегетације, а кртоле су плитко у земљишту, односно виде се и на површини земљишта, ова штеточина јаја полаже и на кртоле, и то у непосредној близини окаца. На исти начин полаже јаја на кртоле у складиштима. После 3-10 дана пиле се ларве (гусенице), које се убушују у биљно ткиво и праве ходнике (мине) испод површине листа, изгризајући паренхим и пунећи постепено ходнике изметом. Оштећују и петељке и стабљике, праве плитке изувијане ходнике у кртолама, где

их може бити и 5-6 у једној. У кртолама, непосредно испод покожице, гусеница прави ходнике, тј. тунеле испуљене белим изметом, који, како се креће гусеница излази на површину кртоле кроз отворе и постаје црне боје, што је карактеристичан знак присуства мољца кромпира у кртоли. Ово је основна разлика између оштећења од жичара и грчица (нема измета и ходници иду у дубину кртоле) или пужева голаћа (веће рупе у кртоли). Само при јачем нападу гусенице мољца се пробијају према средишњем делу кртоле.

Својом активношћу, гусенице отварају пут секундарним микроорганизмима, па кртоле труле, и из њих се шири непријатан мирис и постају неприкладне за исхрану људи и стоке, као и за садњу. Развој ларви траје 11-14 дана, током којих прођу кроз четири израста. Улуткавање се одвија унутар беличастих кокона скривених у различитим заклонима (испод прашине, на врећама, у пукотинама пода, зидова и сл.).

Стадијум лутке траје 6-8 дана. Пошто нема дијапаузу и онтогенезу, у складиштима се, под повољним условима и уз присуство хране, ова штеточина непрекидно размножава.

Животни циклус од јајета до имага траје 22-30 дана у летљим месецима, а 2-4 месеца у зимским. Мољац поседује велику еколошку пластичност и може да се прилагоди животу у подручјима умереног климата, са сумом ефективних температура (изнад 0°C) до 4.000 °C или мање.

Леталне температуре за све стадијуме штеточине су испод -4 °C и изнад +36 °C, мада неки аутори наводе да могу толерисати температуре до 40 °C. Оптимални услови за развиће мољца су температуре између 22 и 26°C и влажност ваздуха 70-80%.

Лептири остају витални на температурама од 8 до 35°C. Гусенице могу да поднесу нагле промене температуре, остајући живе чак и у смрзнутим кртолама али се њихово развиће прекида на температурама испод 10 °C.

Постоји низ агротехничких мера које могу допринети сузбијању ове штеточине или њеној мањој појави. Треба користити двопољни или тропољни плодоред или плодосмену кромпира са биљкама на којима се овај мољац не развија. За садњу користити само здраве и неоштећене кртоле, а садњу обавити на дубину од 10-15 cm.

Неопходно је уништавање других домаћина, коровских биљака и самониклог кромпира на којима се ова штеточина може развијати. У условима суше треба обавити наводњавање. Обавезно загртати кромпир у случају ерозије и огољавања кртола и одржавати високе банкове (20 cm).

Кртоле ближе површини земљишта су атрактивне за ову штеточину, посебно у условима сувог и топлог времена, па у таквим случајевима треба одмах обавити вађење.

Дакле, време вађења кромпира прилагодити условима за појаву мољца, посебно ако је и раније било појаве ове штеточине и оштећења на кртолама.

После вађења, битно је што пре ускладиштити неоштећен кромпир, а затим уништити све биљне остатке у пољу.

Директне мере борбе на пољу подразумевају следеће: уклањање и уништавање вршних делова кромпира 5-7 дана пре њиховог сушења, бржа жетва и уклањање кртола са поља; редовно уклањање коровских Solanacea, праћење бројности лептира феромонским клопкама; у случају бројности изнад критичне (15-20 лептира по клопки на дан у току недељу дана) третирање лисне масе дозвољеним инсектицидима истовремено са применом фунгицида за сузбијање пламењаче и употреба био-препарата. У свету се за биолошку борбу против ове штеточине највише користе средства на бази Bacillus thuringiensis и грануловируса. Међутим, доста успешно се користе и осе паразитоиди, а у Русији нематоде родова Steinernema и Heterorhabditis.

Пре уношења новог кромпира извршити квалитетну припрему складишног простора: чишћење, прање, укључујићи гајбе и вреће, које по могућству треба да буду нове или старе добро опране и дезинфиковане, по потреби обавити фумигацију дозвољеним средствима, ставити мреже на све прозоре у циљу спречавања улетања лептира у јесен и излетања лептира наредног пролећа. Не уносити нападнуте кртоле у складишта, одржавати температуру у складишту испод 9°C, редовно прегледати ускладиштен кромпир, користити феромонске клопке за мониторинг и делимично изловљавање лептира кромпировог мољца, и само ако се јави потреба обављати хемимјску заштиту одговарајућим инсектицидима. У мањим приручним складиштима може помоћи прекривање кртола песком, пепелом, сламом и другим инертним материјалима, као и чување у магацину заједно за белим луком, босиљком и сличним ароматичним биљкама. За сузбијање кромпировог мољца регистроване су следеће активне материје и препарати: Exirel (a.m. cijantraniliprol) у количини 0,1-0,125 l/ha (каренца 14 дана); Coragen 20 SC/Inecor 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) у количини 0,15-0,2 l/ha (каренца 14 дана); Cipkord 20 EC, Ciprazor 20 EC, Crna mamba (a. m. cipermetrin) у количини 0,3 l/ha (каренца 14 дана); Alverde (a. m. metaflumizon) у количини 0,2-0,25 l/ha (каренца 14 дана); Такође редовно вршити контролу ускладиштених кртола и евентуалну хемијску заштиту са препаратом на бази azadirahtina (Ozoneem trishul 1% EC) у концентрацији 0,3%.

 

Саветодавац заштите биља Александар Здравковић

[Autor]

Članci