[Janjić MarijaUčesnik]

Kriterijumi za određivanje količine đubriva za kalcifikaciju

U odnosu na sadržaj karbonata i na količinu pristupačnog kalcijuma za ishranu biljaka, zemljišta se mogu svrastati u dve kategorije:
1. Zemljišta sa dovoljnom količinom karbonata – CaCO3, CaCO3 • MgCO3: karbonatni černozem, aluvijum, smonica, rendzina, alkalno – karbonatna zemljišta. Ova zemljišta sadrže 15-20% CaO i nije potrebno dodavati krečna đubriva radi popravke fizičkih osobina, a kalcijuma za ishranu biljaka ima dovoljno.
2. Zemljišta koja ne sadrže CaCO3, CaCO3 • MgCO3 i mogu se svrstati u dve podgrupe:
a) Zemljišta koja nemaju karbonate, ali adsorptivni kompleks zasićen je Ca – jonima. Ova zemljišta sadrže 0,5 – 1,5% CaO i ne treba unositi krečna đubriva (degradirani černozem, beskrečne smonice, crvenice, neki aluvijumi).
b) Zemljišta koja ne sadrže karbonate i adsorptivni kompleks nije zasićen kalcijumom. Količina kalcijuma kreće se u interval 0,05 – 0,5% CaO. Tim zemljištima treba dodavati krečna đubriva i zbog popravke fizičkih osobina, a zbog obezbeđenja normalne ishrane biljaka kalcijumom (podzoli).
Količina krečnih đubriva potrebna za neutralisanje kiselosti zemljišta može se odrediti na više način:
a) Određivanjem pH u nKCl-u (supstituciona kiselost). – Ako je pH ispod 4,5, potreba za krečnim đubrivom je velika; ako je pH 4,51 – 5,5, potrebna je osrednja neutralizacija, a ako je pH 5,51 – 5-8, nije potrebna neutralizacija zemljišta.
b) Određivanjem pH u void (aktivna kiselost). – Zemljišta čija je pH manja od 5,5 treba neutralisati.
c) Određivanjem stepena zasićenosti bazama
d) Na osnovu poznavanja optimalne pH vrednosti gajene vrste

[Autor]

Članci