[Stanković SašaUčesnik]

Nikad ranija žetva kukuruza na terenima Nišavskog okruga. Velika suša praćena visokim temeraturama nanela je veliku štetu jarim usevima, posebno usevima kukuruza. Usevi suncokreta zavisno od terena imaju kakav takav rod, u opsegu od 1,5-3t/ha, zavisno od tipa zemljišta, vremena setve, primenjenih agrotehničkih mera, gustine useva, terena i nadmorske visine. Ali može se konstantovati da je postignut zapažen rod na nivou rezultata prinosa višegodišnjeg proseka. Kad se posmarta situacija sa kukuruzom, može se konstantovati značajan pad prinosa. Julski tropski talas u trajanju od 15-tak dana, praćen i tropskim noćima, visokim dnevnim temperaturama i do 42^oC, kada je temperatura zemljišta bila znatno viša od 50^oC, naneo je značajnu štetu usevima kukuruza, posebno na lakšim tipovima zemljišta, kod useva kasnijih rokova setve, kod pregustih useva na nižim terenima uz reke Nišavu i Moravu. Gotovo da je u ovom talasu 15% useva stradalo, izgubilo fiziološku aktivnost lisne mase i već tada izgubilo prinose. U ovom talasu i na dobrostojećim usevima kukuruza mogao se konstantovati pad prinosa za 30-50% Naknadna pojava tropskih temperatura u avgustu i praktičo od žetve pšenice nedostatak padavina u trajanju od dva ipo meseca dodatno su doprinele da se povećaju površine koje neće imati nikakve prinose kukuruza. Dodatno su umanjeni prinosi useva koji su izdržali toplotni talas u jului. Prinosi kukuruza na čitavom području Nišavskog okruga biće za 40-70% niži u proseku u odnosu na višegodišnji prosek. Procena je da će 20-25% površina biti bez prinosa. Na pojedinim parcelama biće i prinosa iznad višegodišnjeg proseka. Mali je procenat takvih useva. Prolazne padavine u pomenutom periodu na nekim terenima, adekvatna primena agrotehničkih mera, zemljišta težeg mehaničkog sastava, pravovremena setva, adekvatna primena agrotehničkih mera, posebno ukoliko su usevi kukuruza zalivani, doprineće postizanju boljih rezultata prinosa. Žetva je u punom jeku. Vlaga u zrnu na najvećem broju useva kreće se oko 11% i može se obavljati i žetva u zrnu i berba u klipu. Lisna masa na više od 90% površina sagorela. Hibridi kasnijih grupa zrenja, posebno ako se radi o kasnijoj setvi sa vrlo sitnim i slabo ozrnjenim klipovima. Na početku žetve useva kukuruza, u suvom ratarenju, izuzimajući već pomenute useve bez prinosa i sa lošijim rezultatima prinosa, postignuti su rezultati prinosa od 3-6t/ha u zrnu. Prinosi od 6t/ha u suvom ratarenju za ovakvu godinu bili bi izuzetno dobri, ali će to biti vrlo retka pojava. Prinosi će se u proseku kretati po procenama na terenu oko 3-4t/ha, znatno ispod višegodišnjeg proseka terena jugoistočne Srbije. Dobra agrotehnika, kvalitetno đubrenje, raniji rokovi setve, manja gustina setve u suvom ratarenju, setva ranijih hibrida, sigurno su načini da se postignu stabilniji prinosi u suvom ratarenju. Međutim u ovako ekstremno sušnim uslovima na mnogim terenima ni to nije moglo uticati na ublaživanje posledica suše. Jedna od najsušnijih godina, godina sa velikim deficitom padavina u vegetacionom periodu, sa dugim periodima ekstremno visokih temperatura koje su dugo trajale tokom dana. Veliki bi značaj bio rešavanje problema navodnjavanja, povećanja parcela pod navodnjavanjem i izbegavanje setve ove kulture u nepovoljnim područjima za proizvodnju kukuruza sa aspekta suše. Nagoveštaji su da će se češće pojavljivati ovakve godine a nije ni to nikakva novost, ovakvih godina je bilo u periodu od 30-tak godina unazad u više navrata.

[Autor]

Članci