Obavezna mera u prevenciji od bakterijskih oboljenja i spečavanju izmrzavanja pojedinih delova voća je krečenje stabala voća.Ova mera obavlja se u koštičavom voću svake jeseni i u mladim zasadima jabučastog, dok kod starijih zasada se primenjuje svake četvrte godine.Koštičavo voće je osetljivije na niske temperature jer ima kraći period dubokog zimskog mirovanja i najmanje povećanje temperature izaziva buđenje i kretanje sokova.
Glavno mesto ulaska bakterije Pseudomonas syringe koja izaziva sušenje voća, su porede od mraza.Oštećenja „mrazopuc“ neminovno nastaje na stablu voća usled nejednakog zagrevanja.U periodu januar-februar u toku dana južna strana debla se zagreva pri temperaturama i do 200C,a u toku noći je izloženo temperaturama ispod 00C.Velike razlike u temperaturi izazivaju pucanje debla.Nastale pukotine na stablu prestavljaju ulazno mesto za prouzrokovače bolesti.
Krečenje stabla ima ulogu da smanji nejednako zagrevanje stabla i da spreči pucanje. Bela boja odbija sunčeve zrake , smanjuje zagrevanje i time spečava stvaranje pukotina.
Krečenje stabla i ramenih grana je obavlja u periodu u jesen pre pojave snega najkasnije do kraja januara.Krečna suspenzija se spravlja od 5 kg negašenog kreča,0.5kg kuhinjske soli i 0.25kg sumpora.Kreč se pogasi i ostavi da odstoji dan dva.Voda se dodaje do željene gustine u zavisnosti od načina nanošenja.Za nanošenje četkom kozistencija traba da je što gušća. Kod nanošenja prskalicom date količine se primenjuju sa 100l vode.Suspenzija se mora višekratno procediti i uz primenu prskalice sa mešačem i odgovarajućim diznama.Važno je da mešavina bude što belja i da zadrži što duže na stablu.
Krečenje treba obaviti u dane kada je sunčano da se depozit osuši do kraja dana.
Zorica Lazić,dipl.inž. zaštite bilja
Lazić Zorica
Lazić Zorica