Kozje meso i proizvodi od kozjeg mesa
Vrednost jaradi i koza za klanje zavisi od rase i uhranjenosti. Ako imamo u vidu da je težina koza po rasama sledeća : sanske koze 40-70 kg, togenburške 50-70 kg, bele nemačke plemenite koze 50-70 kg, domaće meležene koze 30-50 kg, domaće balkanske koze 30-45 kg, računajući da je njihov randman 45-48 %, a da količina loja varira do 10 % u odnosu na živu težinu, onda dobijamo orijentacionu predstavu o količini mesa sa kostima ( od 15-30 kg ). Kozje meso ima otprilike istu hranjivu i svarljivu vrednost kao i ovčije (bliže rečeno belančevina više a masti manje u odnosu na ovčije meso) ono je ipak manje cenjeno radi specifičnog mirisa i ukusa koji se osećaju tim više, ukoliko je životinja starija (miris mesa podseća na miris živih koza). Boja kozjeg mesa je uglavnom svetlije crvena nego ovčijeg. Kod dobro uhranjenih koza mast se taloži prvenstveno oko bubrega, a nema je u potkožnom tkivu.Na bazi organoleptičkih svojstava u tehnološkom pogledu i mogućnosti za tehnološku pripremu jareće i kozje meso za ishranu ljudi može se koristiti kao meso za kulinarsku pripremu i kao meso za preradu u proizvode od mesa. Jugoslavija je pre drugog svetskog rata bila poznata kao značajni izvoznik jarećih koža. Godišnji izvoz kretao se na preko milion komada. Kozje kože su takođe bile predmet prerade i to uglavnom u zanatstvu a jednim delom i u domaćoj industriji. Od jarećih koža se izrađuje koža za lice, to je koža visokog kvaliteta, mekana i vrlo dobrih fizikalnih osobina tzv. ševro. Ova vrsta gotove kože spada u red najskupljih koža za cipele. Dalje se izrađuje koža za rukavice i razne vrste velura. Cena ovih koža u sirovom stanju kretala se pre rata. za prvu vrstu preko 1 $ po komadu, za prosečnu težinu preko 320 grama. Jareća koža u Jugoslaviji bila je poznata na evropskom tržištu i visoko cenjena. Poznato je, da je pre rata, cena kože od jaradi, često bila ravna, a nekada i više od cene živog jareta. U zadnjih par godina na domaćem tržištu se poljavljuju značajnije količine jarećih i kozjih koža, naročito iz pojedinih regiona, a njihov kvalitet je vrlo dobar tako da , kako domaća industrija, tako i izvoznici postaju sve zainteresovaniji za ovom vrstom sirovine.
Dejan Stankovic dipl.ing.poljoprivrede
Stanković Dejan
Stanković Dejan