[Rehak GordanaUčesnik]

KOSIDBA LUCERIŠTA – SISTEMI KOSIDBE KOJI UTIČU NA
PRINOS, KVALITET I TRAJNOST LUCERIŠTA
Ono što je najbitnije za svakog poljoprivrednog proizvođača pri zasnivanju lucerišta, jeste to, da se postignu visoki prinosi, dobar kvalitet koji se ogleda kroz veću hranljivu vrednost i kao rezultat svega, sačuvati lucerište duži niz godina za iskorišćavanje. Efekat sistema kosidbe na prinos i kvalitet zelene krme ili sena lucerke i dužinu trajanja lucerišta, zavisi od faza razvića biljaka u svakom košenju. Sistemom kosidbe se može uticati na različite parametre iskorišćavanja koji se mogu ogledati u dobijanju visokog prinosa zelene mase, najveće hranljive vrednosti, visokog prinosa sena, a da pri tom ne bude smanjen vek iskorišćavanja lucerke. Da bi se uskladili parametri prinosa i kvaliteta, a sačuvala trajnost lucerišta, treba odrediti pravi momenat košenja koji se postiže u fazi kada počinje da cveta (10 % cvetalih biljaka). Da bi se odredio tačan momenat košenja određuju se tri momenta:
1. fiksni datumi ili vremenski intervali
2. fenološka faza razvoja biljaka
3. pojava i razvoj pupoljaka na kruni korena i njihova kombinacija
Ipak, ne može nam biti ni ovo dobar orijentir, jer zbog nepovoljnih
klimatskih pojava može kasniti faza cvetanja biljaka, pa se zato praktikuju fiksni intervali i pojava pupoljaka na kruni.
Navešćemo sada neke različite momente kada se može vršiti kosidba, i samim tim uticati na prinos i kvalitet:
FIKSNI DATUM I LI INTERVAL KOŠENJA
Ovaj sistem kosidbe omogućuje lakše organizovanje kosidbe sa drugim poljskim radovima. Mnogi poljoprivredni proizvođači kose tri do četiri puta lucerište, pri čemu prvu kosidbu izvode oko prvog maja, a narednu za 40 – 45 dana. Neki, opet kose za oko 5 – 6 dana kasnije, što se za većinu naših rejona i u većini godina pokazalo kao ispravan termin. Košenje lucerišta u intervalu od 28 dana može doprineti da se usev proredi i smanji dužina trajanja. Ako se kosi za 33 do 42 dana, smanjuje se zakorovljenost i povećava trajnost. Prinos lucerke raste linearno sa povećanjem vremenskog intervala košenja od 21 dan do 42 dana, znači od 3 do 6 nedelja. Kosidbom u intervalu od 42 dana, smanjuje se zakorovljenost, dobija se najveći prinos krme i najduže traje lucerište. U Srbiji se primenjuje četvorootkosni i petootkosni sistem u suvom ratarenju, ali uz navodnjavanje može se postići petootkosni i šestootkosni sistem, međutim trootkosni sistem obezbeđuje maksimalnu trajnost lucerišta, ali potencijal za proizvodnju krme nije dovoljno iskorišćen a uz to se dobija krma slabijeg kvaliteta. Da bi se postigao maksimum u iskorišćavanju lucerišta, četvorootkosni sistem sa košenjima polovinom maja ( faza butonizacije), početkom juna ( početak cvetanja), polovinom avgusta ( puno cvetanje) i od 15 – 30 oktobra, daje 10 % veći prinos i značajno bolji kvalitet sena u odnosu na trootkosni sistem ( 1. jun, 15. jul i 30. avgust).
Dugogodišnja istraživanja sistema kosidbe, govore najbolje o četvorootkosnom sistemu, gde se dobijaju maksimalni rezultati za sve parametre ( prinos, kvalitet i dugotrajnost lucerke), i petootkosni ako je godina kišna ili ako postoji sistem za navodnjavanje.
Kada je reč o fenološkim fazama, mnogo su pogodnije, posebno kada se govori visini prinosa i kvalitetu krme. Raspored otkosa zasnovan je na zrelosti biljaka, odnosno njihovim fenološkim fazama (vegetativna faza, faza butonizacije, faza početka cvetanja i faza zametanja mahuna) koje se proučavaju mnogo detaljnije, kako bi se odredile promene u vezi sa razvojem biljaka koje određuju prinos i kvalitet lucerke i njenu trajnost na polju.
Faze razvoja lucerke:
1. rana vegetativna faza, faza rozete gde je stablo niže od 15 cm
2. srednje vegetativna faza, faza porasta u stablo, a dužina je između 16 – 30 cm,
3. kasna vegetativna faza, faza kada je stablo više od 30 cm,
U ove tri faze se ne pojavljuju cvetovi niti mahune.
4. početak butonizacije, jedan-dva nodusa sa vidljivim pupoljcima, ali nema cvetova ni formiranja mahuna
5. faza butonizacije, tri i više nodusa sa pupoljcima ali nema cvetova ni formiranja mahuna
6. početak cvetanja – jedan nodus sa jednim otvorenim cvetom, nema formiranja mahuna
7. puno cvetanje, dva i više nodusa sa otvorenim cvetovima, nema formiranja mahuna
8. početak formiranja mahuna, jedan – tri nodusa sa zelenim mahunama
9. faza nalivanja semena, četiri i više nodusa sa zelenim mahunama
10. faza zrelog semena, nodusi u većini sa braon – crnim mahunama.
Istraživanja su pokazala da sistem kosidbe lucerke u početku cvetanja sa tri ili četri otkosa godišnje, predstavlja kompromis za najbolji prinos, hranljivu vrednost i dužinu života lucerke.
Početak cvetanja je faza kada 10 % biljaka procveta, dobija se maksimalna hranljiva vrednost, rezerve šećera u kruni i korenu se obnove ili su na većem nivou, a brzina porasta useva naglo počinje da opada, dok nasuprot toga, u toplijem periodu, kosidba lucerke u punom cvetanju osigurava veći prinos i kvalitet krme. Kosidba u fazi butonizacije ili u početku cvetanja ne obezbeđuje dovoljno vremena da bi se naakumulirao šećer u korenu, što dovodi do slabije regeneracije, smanjenje prinosa i proređivanja useva posebno u trećem i četvrtom otkosu kada su temperature visoke.
Izvor: Dipl.ing. GORDANA REHAK PSSS šabac

[Autor]

Članci