[Mladenović NebojšaUčesnik]

Uticaj niskih tepmeratura na voćke je neophodan  i koristan i to na sledeći način:

Čuvanje plodova – usporava se dozrevanje plodova  i time omogućava duže čuvanje;

Čuvanje sadnog materijala (0-2^◦ C) – reznice, kalem grančice, živići i sadnice;

Jarovizacija semena (stratifikovanje) – seme listopadnih voćaka može klijati i dati normalne sejance samo ako provede 15-200 dana u uslovima niske temperature (0 – 5^◦C) uz prisustvo dovoljno vlage i kiseonika. Niske temperature izazivaju razaranje endogenih fitohormonalnih inhibitora i povećanje propustljivosti semenjače za vodu i vazduh.

Kaljenje voćaka – predstavlja kompleks fizioloških i biohemijskih promena u toku kojih se voćke pripremaju za zimsko mirovanje i stiču otpornost prema niskim temperaturama. Uslov za normalno proticanje kaljenja je postepeno snižavanje temperature. Ono se vrši u dve faze:  Prva na temperaturi od oko  0^◦C (0 – 6^◦C) i druga na nižim temperaturama ≤ 0^◦C  (-3 do -5^◦C).

Promene koje karakterišu kaljenje:

• Sinteza zaštitnih supstanci a to su uglavnom šećeri i Šećeri nastaju razlaganjem skroba i oni štite belančevine protoplazme od koagulacije.
• Dehidratacija ćelija – smanjuje se sadržaj slobodne a povećava sadržaj vezane vode i povećava koncentracija ćelijskog soka.
• Akumuliranje endogenih inhibitora (apscisna kiselina, dormin, prunin, fenolna jedinjenja itd.). Voćke ne ulaze u zimsko mirovanje zbog niskih temperatura, već zbog stvaranja inhibitora.
• Odvajanje protoplazme od ćelijskih zidova i kidanje veza između ćelija.
• Formiranje lipoproteinske opne koja umanjuje propustljivost protoplazme.

Osnove za normalno odvijanje perioda vegetacije voćaka odnosno cvetanje i listanje, zametanja i održavanja plodova uslovljeni su delovanjem relativno niskih temperatura

(5 – 7^◦C, odnosno 7,2^◦C). Niske temperature su potrebne da bi se izvršile neophodne promene endogenih inhibitornih supstanci odnosno da bi se one transformisale u druge materije i nestanu ili im se smanji koncentracija. Lisni pupoljci zahtevaju duži period izlaganja niskim temperaturama – zato voćke uglavnom cvetaju pre listanja. Nedovoljno izlaganje relativno niskim teperaturama u toku zime ima za posledicu: osipanje cvetnih pupoljaka, neujednačeno cvetanje i listanje (listovi u vidu rozete), plodovi se zameću znatno pre listanja i otpadaju, usled ovoga se javlja nerodnost ili su prinosi znatno smanjeni a plodovi koji se održe su lošijeg kvaliteta. Zato je u suptropskim i tropskim područjima gde su česte suviše blage zime nemoguće uspešno gajiti listopadne voćke. Naročito su osetljive breskve. Prema potrebama za niskim temperaturama (manje od 7,2^◦C) sorte breskve se mogu podeliti u četiri grupe: vrlo male potrebe – manje od 650 časova (za toplija  područja, osetljive na niske temperature), male potrebe 650 – 850 časova, srednje potrebe  800 – 950 časova – (dobre za naše uslove, rodne i otporne prema mrazu) i velike potrebe veće od 950 časova – (za hladnija područja).

U okviru oplemenjivanja vrši se selekcija breskve u cilju dobijanja sorti koje će biti prilagođene za uslove toplije klime i koje će zahtevati manje časova sa niskom temperaturom u toku zime (stvorene su sorte koje traže izlaganje dejstvu relativno niskih temperature od samo 200 do 300 časova)

 

Izvor: PSSS Vranje

[Autor]

Članci